Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Драматичан апел стручњака: Трансплантације скоро да су стале – разбијмо страх и теорије завере

CC0 / Pixabay / Хирургија
Хирургија - Sputnik Србија, 1920, 17.10.2021
Пратите нас
У Србији умиру млади, двојици смо ове године спасили живот тако што смо их послали на операцију у Италију. Корона је успорила трансплантације, стала је њихова промоција. Пре пандемије, 2019. имали смо 21 трансплантацију јетре, ове године, само две, молим медије да се поново укључе, да разбијемо ирационални страх и теорије завере.
Овај апел преко Спутњика упућује проф. др Ђорђе Ћулафић са Клинике за гастроентерологију и хепатологију Клиничког центра Србије, начелник јединог хепатолошког оделења у земљи које се бави трансплантацијом јетре.

Листа чекања за трансплантацију све дужа

Он додаје да је јединствена национална листа пацијената који чекају орган све дужа и објашњава да се трансплантације могу обављати, без обзира на тренутну тешку ситуацију са короном.
"Припрема јесте спорија, јер нам је доста људи у ковид систему, а свака припрема за трансплантацију је мултидисциплинарна, захтева сијасет прегледа где учествују готово све службе Клиничког центра, како би пацијент што сигурније и безбедније дошао до трансплантационог стола. То смо раније завршавали за 10 до 15 дана, сада је продужено на месец, али припрема се обави, конзилијуми се одржавају. Трансплантација нема због недовољног броја донора", истиче Ћуфалић.

Пандемија појачала параноју

Председник удружења "Заједно за нови живот" које промовише трансплантацију, Младен Тодић, додаје да је проблем у томе што донирање органа константно прате контроверзе. Иако је прва трансплантација у нашој земљи обављена пре скоро педесет година, пандемија је додатно појачала параноју.
© REUTERS / MARKO DJURICAЛекари из тимова за трансплантирање органа раде у ковид болницама, али то није зауставило пресађивање органа
Ковид одељење Клиничко-болничког центра у Нишу - Sputnik Србија, 1920, 17.10.2021
Лекари из тимова за трансплантирање органа раде у ковид болницама, али то није зауставило пресађивање органа
"Људи је везују и за Жуту кућу, за продају беба, што је апсолутни нонсенс. Грађани нису довољно информисани о томе како се неко ставља на листу која је постала Национална јединствена листа чекања за трансплантацију, колико је лекара и другог особља у сваком тиму који то ради, на који начин се бирају кандидати за трансплантацију, на који начин неко постаје донор. Ту је толико људи, да злоупотреба није могућа", каже Тодић који је имао среће да добије нови орган.
Пре пет година му је трансплантирана јетра, али претходно је две и по године био на листи чекања, а одговарајући донор појавио се тек после петог позива лекара.
"Кад се неко позива да буде прималац, није сам, ту је још двоје или троје пацијената са листе чекања, на основу тренутног стања, односно колико је ко животно угрожен и колико је компатибилан у смислу неких медицинских параметара са донором, конзилијум састављен од више лекара одлучује коме ће бити пресађен орган", каже Тодић и додаје да је и на овом делу процедуре јасно да не постоји могућност било какве злоупотребе.

Потешкоће у малим срединама

Одговарајући на питање зашто нема донора, професор Ћуфалић такође каже да је превасходно реч о примитивизму и недовољној упућености људи. Додаје да је страх апсолутно ирационалан, али и да сам систем организације трансплантације са кадавера, пацијента који је доживео мождану смрт, у Србији никада није заживео како треба.
"У већим клиничким центрима систем такозваних координатора, који пријављују мождану смрт, функционише. Јединице интензивног лечења комуницирају са трансплантационим тимовима, али у мањим срединама, нажалост, поготово сад, то не функционише. Рецимо, догоди се мождана смрт пацијента у Бабушници, та информација тамо остаје, уопште се не улази у причу о потенцијалном донорству. Ту губимо доста донора, унутрашњост није инволвирана у читаву процедуру", истиче професор Ћуфалић.
CC0 / Pixabay / Према параметрима Еуротранспланта, по броју становника, Србија би требало да има најмање 70 трансплантација срца годишње
Срце илустрација - Sputnik Србија, 1920, 17.10.2021
Према параметрима Еуротранспланта, по броју становника, Србија би требало да има најмање 70 трансплантација срца годишње
Уставни Суд је крајем маја прошле године оборио нови Закон о трансплантацијама, због спорног члана 23., који предвиђа да се органи са преминулог могу узети ради пресађивања уколико се давалац томе није пре смрти противио, односно ако се у тренутку смрти томе није изричито успротивио његов родитељ, супружник или пунолетно дете.

Одлука Уставног суда није утицала на доноре

На шест месеци је одложена примена одредбе о даривању органа умрлих особа без сагласности, међутим др Ћуфалић је сигуран да ова чињеница није утицала на смањени број донора, на, како каже, овако поражавајуће резултате.
"Ми сад функционишемо по закону о такозваном претпостављеном донорству, сви смо донори, уколико се за живота не изјаснимо да нисмо. Међутим, кад се докаже мождана смрт, опет је породица та која даје коначно мишљење да ли да се користе органи или не. Ми немамо законско право да користим било чије органе док не добијемо искључиву писмену сагласност најужих чланова породице. Али тако је било и са донорским картицама, без обзира што сте ви лично потписали картицу".

На дну европске лествице

Србија се и пре короне и нових теорија завере по броју донора и трансплантација налазила на дну европске лествице. Шпанија има 47, Хрватска 37, Словенија 19, а наша земља свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, на око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетре и скоро 450 трансплантација бубрега годишње.
Шеф тима за трансплантацију јетре у Клиничком центру каже да нам је потребна апсолутно широка друштвена акција да би смо променили ову статистику, односно, спасили животе људи, посебно младих.
© Sputnik / Маријана КолаковићКлинички центар Србије има сјајне стручњаке и опрему, али недостају донори како би лекари спасили животе са листе чекања
Клинички центар Србије - Sputnik Србија, 1920, 17.10.2021
Клинички центар Србије има сјајне стручњаке и опрему, али недостају донори како би лекари спасили животе са листе чекања
Он каже да је једина институција која се још бави овом темом удружење "Заједно за нови живот". Њихове трибине по градовима Србије увек је пратио и неко из тима за трансплантацију и о њој говорио са медицинског аспекта. Корона их је зауставила.
"Свака медијска кампања једноставно је замрла, а то је јако битан моменат, медији морају да се много више укључе, да се укључе лекари, али и сами пацијенти који треба да испричају своју причу о томе како су лечени, припремани, како су трансплантирани. Јавност треба да схвати да ту нема никаквих закулисних радњи , да нема протекционизма, да нема новца, трговине органима", апелује професор Ћуфалић.
Позиву се придружује и Младен Тодић који каже да се посебне листе за трансплантацију бубрега, јетре и срца освежавају на месечном, али сада и на недељном нивоу. Жали што људи не могу на тренутак да застану и размисле о томе да поред њих живе они којима је трансплантација једини спас.
"Живот пре и после трансплантације се не може поредити, тешко сте болестан човек, а после почињете да живите као да сте здрави, као да се ништа није десило пре тога. То је невероватна ствар, можете да функционишете апсолутно као здрав човек, свакодневно. Ево, после пет година ја сам почео и да тренирам, радим. Уосталом, није то само мој живот, једна цела породица остала је на окупу. Да није било трансплантације, не бих дочекао да испратим ћеркицу у први разред", каже Тодић уз позив и другим медијима да пишу о овом проблему.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала