Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Шта је главни мотор привредног развоја Србије, а шта у региону - нова прогноза из Беча

CC0 / Pixabay / Документи
Документи - Sputnik Србија, 1920, 20.10.2021
Пратите нас
У 23 земље централне и југоисточне Европе (ЦЕСЕЕ) привредни раст ће у 2021. години износити 5,4 одсто, а у Србији ће бити 6,6 одсто, саопштио је Бечки институт за међународне економске односе. Институт је у јесењој прогнози своја ранија предвиђања за земље региона подигао за 1,2 процентна поена, а претходна прогноза за Србију износила је 6 одсто.
У јесењој прогнози објављеној 20. октобра, институт је навео да ће раст у земљама ЦЕСЕЕ бити виши од раста у земљама еврозоне, који се процењује на 4,8 одсто. Земље ЦЕСЕЕ у просеку су, како се наводи, већ у другом кварталу ове године достигле ниво из предпандемијске 2019. године, преноси Еурактив.
Регионални лидер биће Турска са 9,1 одсто, Црна Гора са 8,4 одсто и Молдавија са 8 одсто, оценио је Институт, уз ограду да Црна Гора и Молдавија полазе са веома ниског нивоа. Црна Гора је у 2020. години забележила пад БДП од 15,7 одсто.
Бечки институт подигао је прогнозу привредног раста Србије са 6 одсто на 6,6 одсто, оцењујући да су снажна владина подршка и ефикасна вакцинација у првој половини ове године помогли да српска економија неутралише штете које је нанела пандемија.
У извештају се, међутим, упозорава да постоје три фактора који могу потенцијално да успоре привредни раст Србије у надолазећем периоду, а то су глобални проблеми у аутомобилској индустрији, фискална консолидација коју је најавила Влада Србије и најновије политичке тензије у региону.
За Босну и Херцеговину и Северну Македонију институт предвиђа релативно скроман раст од 3,7 одсто, односно 3,5 одсто.
У БиХ се такав тренд објашњава слабим одзивом грађана на вакцинацију што угрожава здравствени сектор, као и политичким тензијама које су паралисале државне институције. У Северној Македонији су, како се наводи, слаба подршка влади, дубоки структурни проблеми и спор економски опоравак навели да Институт чак смањи ранију прогнозу са 4,1 одсто на 3,5 одсто.
Институт за Хрватску прогнозира да ће, захваљујући успешној туристичкој сезони, опоравку личне потрошње и европским фондовима, у 2021. години имати снажнији раст БДП од већине земаља Европске уније и да ће он износити 7,2 одсто.
Према оцени Института, главни мотор привредног раста у земљама централне и југоисточне Европе била је и остаје лична потрошња, која је са просечних 14,5 одсто јако порасла у другом кварталу.
У том периоду и инвестиције су у просеку порасле за готово 18 одсто, али добар део тих инвестиција отпада на велике пројекте које реализује Естонија, пре свега у области биотехнологије и производње вакцина против корона вируса.
У земљама региона се, захваљујући глобалном привредном расту и буђењу туризма у знатној мери, опоравила и извозна привреда, али индустрију као и у западној Европи погађа мањак материјала, на пример несташица микрочипова у аутомобилској индустрији.
Додатну динамику у привредни раст источних чланица ЕУ унеће и средства из фонда ЕУ за опоравак после пандемије. Тако би, на пример Румунија, до 2026. године из тог фонда могла повуче укупно 29 милијарди евра, што би у њеном случају годишње могло да генерира додатни раст БДП до 3,1 процентног поена, преноси Блиц бизнис.
Утолико Бечки институт сматра да је перспектива за земље ЦЕСЕЕ добра и за наредне године, иако ће просечан раст у 2022. пасти на 3,7 одсто, а у 2023. години на 3,5 одсто. У наредне две године прелиминарна прогноза за Србију износи 4,6 одсто и 4,5 одсто. Највећи раст у том периоду институт прогнозира за Хрватску (5 одсто) и Црну Гору и Косово (4,8 одсто).
Највећи ризик за одрживи привредни опоравак Институт види у новом распламсавању пандемије ковида 19 и у преурањеној консолидацији буџета.
Иако су буџетски дефицити у земљама региона у време пандемије јако порасли, исхитрено резање јавне потрошње би у многим земљама могло да угрози привредни замах, и то у пре свега у земљама Западног Балкана и државама наследницама бившег Совјетског савеза, сматра Бечки институт.
Новац - динари - Sputnik Србија, 1920, 02.10.2021
СРБИЈА
Шта је највише допринело српском БДП-у?
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала