Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Потрес на Старом континенту: Могу ли Пољску и Мађарску избацити из Европске уније?

© Sputnik / Виталий Белоусов / Уђи у фото-галеријуАмбасада Пољске у Москви
Амбасада Пољске у Москви - Sputnik Србија, 1920, 22.10.2021
Пратите нас
Због недавне пресуде пољског Уставног суда да су поједини чланови повеље Европске уније неуставни у тој земљи, Француска је упозорила Пољску да би могла подлећи санкцијама. Да ли Варшави прети и избацивање из ЕУ, имајући у виду да је француски министар за европске послове Клемен Боне Пољацима поручио да могу и да напусте Европску унију.
Боне је, наиме, наговестио да би Пољској могле бити уведене санкције, укључујући и финансијске, уз поруку да нико никога не приморава да се придружи Европској унији. „Европа је суверен, колективни избор. Можете је и напустити, као што смо то видели на примеру Брегзита“, рекао је Боне.
Недавно је и Холандија саопштила да Мађарска више нема шта да тражи у ЕУ, тако да се листа кандидата за „шут карту“ повећава.

Пољска и избацивање из ЕУ

На питање, да ли је уопште могуће избацити неког из ЕУ или су ово само јалове претње, Слободан Зечевић из Института за европске студије одговара одрично.
„Процедура дозвољава само суспензију чланства, али не и искључење из чланства у Европској унији. Према томе, мислим да те претње нису утемељене на праву ЕУ. Наравно да постоје начини да се држава-чланица која крши неке основне вредности на којима почива Европска унија удаљи у смислу да њени представници не учествују у раду међудржавних органа, постоји и могућност изрицања финансијских санкција, као и могућност ускраћивања одређених средстава из буџета или ускраћивања ове нове помоћи коју Унија додељује за излазак из кризе изазване пандемијом ковида. То су, дакле, све неке опције које постоје да би се некој држави скренула пажња на то да не поштује основне принципе на којима је заснована Европска унија, али само искључење из чланства није могуће“, објашњава Зечевић.
Са претњама да би могла бити избачена из ЕУ својевремено се суочавала и Мађарска. Иако то није опција, примећује Зечевић, санкције или суспензија чланства у ЕУ државама попут Пољске и Мађарске посебно би тешко пале.
„Они део свог буџета практично заснивају на помоћи и средствима која долазе директно из буџета ЕУ и практично се развијају на тај начин, а врло су им важна и средства Уније опредељан за излазак из ковид кризе јер је реч о милијардама евра. Зато се, наравно, и јако буне против тог повезивања тих средстава са овим питањем примата права Европске уније и принципа на којима је она заснована“, оцењује наш саговорник.

Полемике поводом примата закона ЕУ

Мађарски премијер Виктор Орбан је, коментаришући могуће санкције Пољској у светлу њене пресуде о надмоћи националног устава, оценио да примат закона ЕУ није предвиђен уговором о чланству. Зечевић напомиње да је и раније било полемика овим поводом.
„Оснивачки уговори ЕУ практично су нека врста устава Уније. То су највиши правни акти, а поред тога постоји и законодавство ЕУ кроз такозване уредбе и директиве. Дакле, ове одредбе Повеље ЕУ, односно уговора о њеном оснивању су, у суштини, нека врста уставних одредби ЕУ и увек је став да све одредбе права ЕУ имају првенство у односу на национално право јер се тиме обезбеђује јединство тржишта ЕУ и уопште јединство унутар Уније. То је један федерални принцип који сада неке државе-чланице, нарочито из Источне Европе оспоравају и кажу да нема ничега изнад њиховог националног устава који је за њих врхунска вредност“, напомиње Зечевић.
Примера ради, додаје наш саговорник, и у врховним правосудним органима у Француској, попут Уставног суда и Државног савета се расправљало о томе да ли може бити нешто изнад француског устава и да ли неки закони које је та земља донела могу бити поништени јер су у супротности са правом Европске уније.
„То је, дакле, једна дуготрајна расправа управо због те јединствене примене права ЕУ у свим државама-чланицама, јер ако рецимо једна држава-чланица не примењује неко економско законодавство, онда ту више нема јединства тржишта и то је проблем. Зато је Суд правде Европске уније увек инсистирао на томе да треба признати примат права ЕУ. Право Европске уније увек је изнад националног права јер у супротном свака држава касније може да извитопери принципе на којима почива Европска унија или економско право Уније и да каже да то за њу не важи, па у том случају више нема јединства тржишта нити јединствених услова пословања, а то је управо циљ права ЕУ“, примећује експерт.

Могући исход спора

На питање какав исход спора Варшаве и Брисела очекује, Слободан Зечевић каже да ће се вероватно ићи на тражење неког компромиса.
„Ова норма коју Пољаци оспоравају о што ближој унији међу државама чланицама је у ствари једна федерална норма која говори да је Европска унија једна динамична организација, ентитет који тежи ка што ближој унији, што значи да је федерација у настајању. То је последњих година највећи спор јер је циљ Европске уније био да постану федерална држава. Данас се то оспорава, али треба имати у виду да су пољски народ и руководство привржени Европској унији. Више од 80% Пољака је за то да земља остане унутар ЕУ, а и сама владајућа партија Право и правда није за излазак из Европске уније. У томе се Пољска разликује од Велике Британије, они и сами говоре да неће покренути „полегзит“, па ће сигурно бити посвећени тражењу неког компромиса у смислу да инкорпорирају то право ЕУ у свој национални правни поредак. То би било једно од могућих решења, али видећемо да ли ће Пољаци на то пристати“, закључује Слободан Зечевић за Спутњик.
Подсетимо, након одлуке пољског Уставног суда 7. октобра, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је изјавила да та пресуда представља претњу темељним принципима Уније и да Брисел неће дозволити Пољској да угрози вредности ЕУ.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала