Америчка култур-марксистичка револуција Маовог типа — после Џеферсона и Вашингтон спреман за рушење

Уклањање статуе трећег америчког председника и једног од „оснивача нације“ Томаса Џеферсона из њујоршке градске управе превазишло је оно што се назива „терором политичке коректности“. Ова култур-марксистичка револуција упоредива је са Октобарском у Русији, а после Џеферсона на ред за рушење могао би доћи и сам Џорџ Вашингтон.

Статуа Томаса Џеферсона која је у згради њујоршке градске управе већ 187 година, уклониће се до краја године због жалби Афроамериканаца запослених у градској управи, зато што је један од „оснивача нације“ био робовласник.

Статуа аутора Декларације о независности, која је постављена 1833. године и копија је оне постављене у згради Конгреса САД, највероватније ће бити предата Њујоршком историјском друштву, али се утицајни чланови градске управе и томе противе.

У оптицају су и друге просторије у градској управи, али и њујоршка јавна библиотека у којој се чува и Декларација о независности писана руком Томаса Џеферсона.

Уништење Џеферсона — културна револуција Маовог типа

Демократа Чарлс Барон, који је покренуо иницијативу за уклањање, рекао је да статуу не треба премештати, већ да она „не треба да постоји, треба је сместити у неко складиште или уништити“. Барон је Џеферсона назвао „робовласником педофилом“ због његове везе са робињом Сели Хеминг, која је почела када је она имала 14, а Џеферсон 44 године.

Захтев за уклањање статуе Томаса Џеферсона је одраз једног разорног стања духа ког више не можемо назвати политичком коректношћу, већ својеврсном културном револуцијом, упоредивом са оном из времена Мао Цедунга, каже за Спутњик спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ Срђа Трифковић.

Октобарска револуција у Америци

Додаје да имамо парадоксалну ситуацију да Америка и даље покушава да одржава своју глобалну империју колико може, а да се с друге стране, изнутра, догађа један процес убрзане разградње друштва, у коме није само доведено у питање наслеђе оличено у Томасу Џеферсону, већ и све остало што чини темељ друштва, укључујући породицу, сексуалну припадност, пол и идентитет.

„Реч је не толико о једном јасно идеолошки артикулисаном програму, већ више о једној деструкцији зарад себе саме. Можемо рећи да је 2020. била еквивалент Фебруарске револуције у Русији, а данас, после украдених избора од стране демократа, ’Фебруарска‘ прераста у Октобарску. Крајњи резултат тога ће бити, наравно, консолидација, али са потпуно новим правилима игре и системом вредности“, сматра Трифковић.

The moment the Christopher Columbus statue came crashing down at the Minnesota State Capitol https://t.co/wP1hb1qRlX pic.twitter.com/bucFDAiKxC

— FOX 9 (@FOX9) June 10, 2020

Више није циљ једнакост пред законом, што је био темељ америчког Устава, већ једнакост исхода, што значи да неке треба вештачки хендикепирати, а неке вештачки уздизати, не да бисмо били једнаки, него да бисмо имали једнаки исход, додаје Трифковић.

То значи да морамо да имамо расне, сексуалне и све друге квоте и за пите млазних авиона и за неурохирурге и наравно да је катастрофални исход математички предвидив, истиче Трифковић.

Амерички култур-марксисти спремни за рушење Вашингтона

Подсећамо, током прошле године срушени су споменици седмом председнику САД Ендруу Џексону у граду који по њему носи име, председнику Конфедерације током грађанског рата Џеферсону Дејвису у Ричмонду и јужњачком генералу Роберт Лију.

Срушено је и спомен-обележје војницима Конфедерације у Портсмуту, споменици Колумбу масовно су рушени, а његова статуа у Балтимору је после рушења завршила у океану. Како ствари стоје, следећи на реду за рушење могао би бити и први амерички председник Џорџ Вашингтон. Према Трифковићевим речима, Вашингтон је „одавно на тапету“, јер је и он на свом имању у Северној Вирџинији имао робове.

„По дефиницији, он спада у мртве беле мушкарце које треба избрисати, јер тај термин кенсел не значи само обуставити, него буквално — брисати из меморије, односно демонизовати. А самим тиме што је био бели хетеросексуални мушкарац, он је у оквиру наслеђа Франкфуртске критичке школе култур-марксизма по дефиницији угњетавач“, сматра Трифковић.

Иако је једно од основних правила историје да је бесмислено данашњим аршинима мерити давну прошлост, па тако и робовласништво Џеферсона и Вашингтона, према Трифковићу, само тако и функционише цео систем, по принципу осуде угњетавања од стране белих хетеросексуалних мушкараца над свим осталим — женама, хомосексуалцима, „обојеним“.

„Само данашњи аршини јесу примењиви и у томе је снага идеолошке заслепљености тог покрета“, закључио је Трифковић.