Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Одмеравање снага пред одлучујућу битку Америке са Кином /видео/

© AFP 2021 / STEPHEN SHAVER Кинески војник поред америчке заставе
Кинески војник поред америчке заставе - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
Пратите нас
Искрени разговори, директни контакти америчких и руских званичника, дискусија о проблемима које муче данашњих свет, иако су се догодили протекле недеље, нису одраз добрих односа, већ одмеравање снага пред одлучујућу битку Америке са Кином, ма кад се она догодила, и покушај пацификовања Русије.
Кад Немачка и Русија заједно граде „Северни ток 2“, онда се то назива притиском Русије на Европу да купује руски гас. Кад Америка увози нафту и гас из Русије и приде направи с Русијом која је под санкцијама промет од 20 милијарди долара за разну робу, онда се о томе — ћути.
Није ни чудо, јер Америка може да ратује са Русијом, може да ратује и са Кином, али са Русијом и Кином истовремено — не може. Изгледа да свест о томе полако стиже и у Вашингтон, па је током протекле недеље изненада у Москву стигла омражена Викторија Нуланд, заменик америчког државног секретара за политичка питања, коју Русија памти по нечувеном поступку директног мешања у рушење власти у Украјини, а Европа по вулгарној псовки коју јој је упутила и тиме свима ставила до знања да Европа нема шта да тражи — у Европи!

И „мршав“ резултат је — добар

Овај мали корак у односима двеју земаља, иако није давао нарочиту наду (ако би се овим темпом укидале санкције руском бизнису, биле би потребне деценије да се све укину), ипак је, рекло би се, најавио неке друге ветрове у њиховим односима. Непомирљиви ставови се лако мењају ако за то постоји обострана жеља. Иако је резултат „мршав“ и Сергеј Рјабков, заменик министра спољних послова Русије, и Викторија Нуланд су објавили да су задовољни — разговор је био „изузетно искрен“, представљени су ставови обе стране директно, размотрени сви проблеми који муче данас свет — од Авганистана и Ирана, до Украјине. О овом последњем се мало говорило, али ту је све јасно — Америка подржава Украјину, Русија штити Донбас.
О посети заменика шефа руске владе Вашингтону, која је уследила готово одмах после одласка Викторије Нуланд, готово да се није чуло у Сједињеним Државама, иако су њени ефекти далеко већи.
Алексеј Оверчук срео се са Џеком Саливаном, саветником америчког председника за националну безбедност, као и са Венди Шерман, првим замеником америчког државног секретара. Разговори су, такође, били добри и искрени, обе стране су такође означиле проблематична питања „на чијем би се решавању морало више радити“. Закључили су да Москва и Вашингтон треба да наставе директне контакте, да „избегавају посреднике“, објашњавају једни другима позиције и логику доношења одлука. Веровали или не — и једни и други су заинтересовани за то. Посебно се прећуткује састанак Оверчука с америчким бизнисменима, веома заинтересованим за, замислите, бизнис са Русијом.
Уводећи санкције Русији, Америка је натерала готово целу Европу да прекине све односе са Русијом, укључујући пре свега економске, док истовремено тргује са Москвом више него икад. Само за последњих пола године међусобна размена је повећана за више од 40 одсто, што износи готово пуних 20 милијарди долара. И увози се и извози све, укључујући нафту и гас које Европа не сме, па је дошла у ситуацију да јој ове зиме прети смрзавање.

Односи никад гори

Али, ако помислимо да су посете Викторије Нуланд Москви и Оверчука Вашингтону одмрзавање односа између две земље, озбиљно ћемо погрешити. Односи нису никад били гори, што се може видети и по потпуном прекиду контаката Русије са НАТО-ом, који је заправо ударна песница Сједињених Држава.
Ствар је много прозаичнија. Америка је проценила да јој главна опасност долази од Кине, а свесна да не може истовремено да ратује са две огромне државе, одлучила је да направи инвентар проблема са Русијом. Да свако неслагање буде сагледано са свих страна, да се види може ли се искомпликовати или остати замрзнуто, може ли се избећи. Другим речима, Американци би да формализују статус кво и окрену се решавању других проблема, али и да буду сигурни да се на том терену не може десити никакво непријатно изненађење.
© Sputnik / Виталий БелоусовЗаменица америчког државног секретара Викторија Нуланд
Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд  - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
Заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд
За то време проблеми са Кином стално нарастају. У овом тренутку су углавном економски, али то не значи да ће тако и остати. Кина показује све више амбиција да Тајван врати у своје окриље, док Тајван, кога не признаје ни Вашингтон, обећава — рат, Вашингтон пак обећава да ће га бранити.
Ипак, то су највероватније празна обећања. Америка би у том случају највероватније радије гурнула Јапан и Јужну Кореју, као највеће савезнике Тајвана, да му они и помажу, а сукоб са нуклеарном Кином тешко да би ризиковала. Поготову што би у такав рат морала бити увучена и Русија, која не може да дозволи пораз Кине и дестабилизацију тог дела света.

Лукава подела на интересне сфере

Рат са Русијом и Кином Америка би сасвим сигурно изгубила, па већ сад, свесна да ће у будућим деценијама напетост са Кином наставити да расте, мора да се позабави тиме да јој остане бар део некадашњег утицаја у свету. И, уместо да очајнички тражи начин да посвађа Русију и Кину, Вашингтон мора, према мишљењу Дејвида Пејна, објављеном у часопису „Нешнел интерест“, да свет подели са Русијом и Кином на интересне сфере.
Америка треба да изађе из источне Европе, Африке, Азије, укључујући Блиски исток. Њене оружане снаге морају се повући на сопствену територију и престати да деле правду и смењују владе по свету.
Уколико би такав договор био постигнут, САД би задржале највећу утицајну сферу — Западну полулопту, Западну Европу, Јапан, Аустралију и Нови Зеланд, Русија би „добила“ бивше совјетске републике, Србију, Иран, Ирак, Сирију, Либију, а Кина — Северну Кореју, Тајван, Јужно кинеско море, Пакистан и Авганистан.
САД би обећале да неће размештати војску у Источној Европи („осим у случају руске агресије“). А Русија, која би имала сигурне западне границе, тако би коначно могла постати савезник јер би се посветила — „кинеској опасности“.
Лукаво, нема шта! Али, Русија у Кини не види непријатеља, нити Кина намерава да напада Русију, а што се Америке тиче — тешко да ће овај текст схватити као национални интерес. Она се већ спрема за будућност, покушава да стигне Русију тестирајући ново суперсонично оружје, ствара савез са Британијом и Аустралијом за изградњу нуклеарних подморница… АУКУС, сасвим сигурно, неће сутра напасти Кину, али — и за прављење толиких нуклеарних подморница, потребно је време…
Љубинка Милинчић - Sputnik Србија, 1920, 20.10.2021
РУСИЈА
Љубинка Милинчић: Владимир Путин на оптуженичкој клупи I Мој поглед на Русију
Владимир Путин и америчка новинарка Хедли Гембл - Sputnik Србија, 1920, 21.10.2021
РУСИЈА
Америчка освета: Голим ногама на Путина
Љубинка Милинчић - Sputnik Србија, 1920, 09.06.2021
Љубинка Милинчић: Чује ли Америка Путинову опомену /видео/
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала