Ко су људи отпорни на ковид и каква је њихова ДНК

У току су студије широм света у којима се анализирају људи који су природно отпорни на вирус Сарс-Ков2, који проузрокује ковид 19. У њиховим генима могао би да буде кључ за лечење те болести, наводи Душан Кецкаревић, молекуларни биолог и форензички генетичар.

Доктор Душан Кецкаревић за РТС је рекао да, иако још нема довољно информација о урођеној резистенцији на вирус, постоје случајеви широм света, па и код нас, да се понекад заразе сви чланови породице, осим једног.

„Они поседују неки природни имунитет, а он мора да лежи негде у генетском материјалу. Ако ви анализирате генетски материјал групе таквих људи и поредите са групом људи који оболевају, онда ви можете да дођете до разлике у њиховим геномима, односно, у наследном материјалу и да на крају дате одговор - можда тај протеин, та секвенца, та варијанта тог протеина штити људе од ковида“, наводи Кецкаревић.

Објашњава да се та истраживања не могу лако извести, али су, како каже, могућа и на више нивоа су у току.

Упитан у ком правцу иде епидемија, одговара да су његове процене да вирус неће нестати, да ће наставити да егзистира, али да ће можда доћи до оне варијанте која неће бити смртоносна.

„Ја бих рекао да је у току нека кохабитација вируса из људске популације, а вирус се мења, ми издржавамо напад. Он ће наставити да егзистира, можда ће доћи до оне варијанте која неће бити смртоносна него ће коегзистирати са нама у виду грипа, и мислим да вероватно неће бити краја присуства тог вируса, али у неком тренутку постаће небитно да ли се он појављује или не, или ће једноставно прећи у неку инфекцију која изискује мање пажње. То су моја очекивања", наводи Кецкаревић.

Друга варијанта је да се изнедри нека вакцина која ће се применити широко у целом свету у истом тренутку и једноставно довести до заустављања преноса вируса, објашњава доктор.

Упитан о улози ДНК у доба короне, наводи да се захваљујући тој анализи сазнало како се вирус мењао и које су варијанте – од алфа преко британског соја до садашњег делта соја.

„И знаћемо убудуће на дневном, недељном и месечном нивоу које варијанте су присутне у популацији. То има значаја, ајде да гледамо у далеку будућност, ако се буду производиле вакцине које могу да реагују промтно, не да примењујемо вакцину која је добра за онај сој који је прошао него за онај сој који нам долази“, наводи Кецкаревић.