Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Прве комшије шире нуклеарне електране, а шта блокира Србију?

CC0 / пиксабеј / Нуклеарна електрана
Нуклеарна електрана - Sputnik Србија, 1920, 26.10.2021
Пратите нас
Енергетска криза је нуклеарке вратила на врх најпоузданијих постројења за производњу струје. У свету су активне 443 нуклеарке, а припремају се пројекти за градњу још стотину. У Србији је на снази закон о забрани градње нуклеарних постројења.
Мађарска нуклеарка „Пакш“ је само педесет километара од наше границе. Сада има четири блока, а наше комшије најављују да ће већ следеће године са Русима почети градњу два нова. Србија је заинтересована за пет, десет или 15 одсто удела, потврдио је председник Вучић. Развој нуклеарне енергије у земљи кочи мораторијум о градњи нуклеарки из 1989. врх најпоузданијих постројења за производњу струје.
„Сматрам да је то Закон који треба одмах укинути, не због тога што бисмо ми градили нуклеарну електрану. Најмања нуклеарна електрана ове савремене генерације кошта између седам и осам милијарди евра. То је за Србију немогуће. Међутим, већ 30 година од доношења тог Закона на београдским високим школама не изучавају се нуклеарне технологије. Нису то стручњаци који треба да граде, него су то стручњаци за заштиту од зрачења„, објашњава научни саветник у ЈП „Нуклеарни објекти Србије“ Илија Плећаш.
Многе земље граде нуклеарке. Могла би и Хрватска?
Од 443 нуклеарке у свету, готово трећина је на територији Европе, у Америци 93. У току је градња нових – највише у Кини, чак 16. А Француска је ослоњена на производњу струје из нуклеарки.
Србија је окружена нуклеарним реакторима на 50 до 400 километара „ поред мађарских, бугарских и румунских, ту је и хрватско-словеначки „Кршко“. Сви планирају градњу нових, а евентуалним учешћем у тим пословима наша земља би обезбедила и стратешку резерву струје ван граница.
„То су начини како се изборити са неким екстремним ситуацијама, обично су то ситуације несташица електричне енергије или овакве ситуације када имамо превелике цене па интервенцијом државе делујемо на тржиште“, наводи руководилац за енергетику и ресурсе у „Дилојту“ Жељко Марковић.
Научници истичу да су нуклеарни објекти пројектовани да издрже најразорније земљотресе, поплаве и удар авиона. А њихова безбедност као и складиштење нуклеарног отпада контролишу се симулирањем акцидента, такозваним „стрес тестовима издржљивости“.

Вучић: Сад су се сви сетили нуклеарки

„Без обзира што се десио и Ченобиљ и Фукушима, то су два акцидента која су се десила због човекове грешке, не због грешке технике. Данас су нуклеарне електране, те четврте генерације, апсолутно безбедне и у скали опасности нуклеарна је последња“, истиче Плећаш.
А како РТС сазнаје, и Одбор за енергетику Српске академије наука и уметности упутио је Влади документ о одрживим енергетским изворима са препорукама. Наводе, нуклеарну енергију не треба одбацивати унапред, већ је размотрити на основу научних чињеница.
Нуклеарни отпад  - Sputnik Србија, 1920, 03.07.2021
„Хрватска не одустаје“: Нуклеарни отпад иде на границу са БиХ /видео/
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала