- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Псковско-печерски манастир: Једини манастир у Русији који никада није затваран

© Sputnik / Михаил Климентьев / Уђи у базу фотографијаБлаговештенска црква, Сретењска црква и ризница у Псковско-печерском манастиру у близини Пскова
Благовештенска црква, Сретењска црква и ризница у Псковско-печерском манастиру у близини Пскова - Sputnik Србија, 1920, 27.10.2021
Пратите нас
Псковско-печерски манастир један је од најпознатијих и највећих мушких манастира Руске православне цркве. Основан је 1473. године, а за све време постојања манастир се никада није затварао, упркос разорним налетима Немаца, Швеђана, Литванаца и притиску комунистичке власти.
Манастир је 50 километара удаљен од Пскова, налази се у граду Печора, а назив је добио по природним пећинама (староруски печера – пећина) за које кажу да су „Богом дате“.
На том подручју су се први населили монаси Кијевско-Печерског манастира који су у 13-14. веку бежали на север под најездом Монгола. У летопису је сачувано име једног од првих монаха – преподобног Марка.
Ту је 1473. године освештана пећинска црква Успења Пресвете Богородице коју је ископао преподобни Јона у пешчарском узвишењу. Та година се сматра годином оснивања комплекса. Брдо у коме се налазе Успењска црква и „Богом дате пећине“ назива се Света гора.
У оквиру Псковско-печорског манастира налазе се цркве: Успењска, Покровска, Сретењска, Михајловска, Никољска, Благовештењска, Лазарева, Воскресења Христовог, Корнилевска, Преподобника Псковско-печерских монаха, те звоник. У оквиру манастира налазе се и игумански дом, монашке келије и манастирска ризница. Саставни део манастира су и одбрамбене зидине са кулама и два света извора, те „Богом дате пећине”.
Празничним данима манастир посећује велики број верника. Погледајте како је изгледала литија и литургија у манастиру на Велику Госпојину 2019. године.
Кирилло-Белозерский монастырь - Sputnik Србија, 1920, 23.10.2021
РУСИЈА
Манастир Оптинска пустиња – духовни центар где су по савет долазили Толстој и Достојевски
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала