Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Занатлије све траженије у Србији, послодавци нуде и 2.000 евра за плату - ко је најплаћенији

CC0 / Pixabay / Мајстор
Мајстор - Sputnik Србија, 1920, 27.10.2021
Пратите нас
Послодавци у Србији најтеже долазе до занатлија, иако ти послови понекад доносе добру зараду. Интересовање за занимања која подразумевају ниже квалификације и даље је мало, а потребе су све веће.
Један од разлога могао би да буде општеприхваћено мишљење да се за занатлије школују они који наводно немају алтернативу.
Занатска занимања у нашој земљи годинама су дефицитарна, а потребе за том врстом услуга све су веће, пише јавни сервис.
„Имали смо ситуацију пре два месеца, када је један послодавац понудио зараду од чак две хиљаде евра и могућност становања уколико кандидат није из Београда - само из разлога што је био у великој немогућности да попуни то радно место“, наводи Милош Турински из Инфостуда.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије каже да сваки десети послодавац запошљава занатлије.
„И готово сваки од тих послодаваца има озбиљних проблема да пронађе занатлију који му је потребан“, напомиње она.
На тржишту послова који не захтевају висок степен стручне спреме, најтеже је доћи до радника из области угоститељства и грађевине, али и неге и лепоте.
„Сада мало мање, преко лета је то био драматичан проблем, сада смо се са конобарима стабилизовали, али и даље је проблем с куварима. Тренутно, шеф кухиње, то јесте мало лична ствар, али човек има 135.000 динара, што су за Србију добри услови“, каже угоститељ Војин Цуцић.
Фризерка Верица Ђурђевић каже да, уколико је неко „комплетан“, у том послу може да заради од 80.000 до 100.000 динара.
„Ја тражим две године комплетног радника и не могу да га нађем. Посла има“, тврди она.
Ситуација се окренула у корист заната
При избору школовања млади све чешће уписују факултете и опште смерове, мислећи да ће лакше доћи до посла. Међутим, ситуација се окренула у корист заната.
„Веома мали број младих се образује за занатлије, јер се занат још увек код нас перципира у негативној конотацији, у смислу да су занатлије они људи који се за то школују јер немају неку алтернативу“, указује Љиљана Павловић.
Директорка Угоститељско-туристичке школе Јелена Шалипуровић каже да ту образовну установу похађа 1.100 ученика.
„Главни разлог што се уписују код нас је та нека љубав према кулинарству, туризму, посластичарству, угоститељству“, наводи Шалипуровићева.
Ученици кажу да је та школа била њихов избор, између осталог, и због тога што могу да повежу школовање и праксу. Посла ће, сигурни су, бити - било у Србији или у иностранству, пише Блиц бизнис.
Дуалним образовањем обухваћен је велики број школа где је обавезна и практична настава, па ђаци имају прилику да занат и боље и брже науче.
Алат - Sputnik Србија, 1920, 26.12.2020
Запостављен занат који у Србији доноси 1.000 евра месечно
Посао - Sputnik Србија, 1920, 09.10.2020
Oкo тридесет хиљада послова за 10.000 младих у Србији
Едукација - Sputnik Србија, 1920, 29.06.2018
Ко нам учи децу: Запањујући број нестручних наставника у Србији
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала