Шта пише у документу који је Република Српска доставила Савету безбедности УН

Политичке кризе и изазови у БиХ могу и треба да се решавају унутрашњим дијалогом, уз поштовање Устава БиХ и његових кључних принципа, наведено је у 26. Извештају Владе Републике Српске Савету безбедности Уједињених нација.

"Иако оптерећена политичким поделама и проблемима какви постоје у бројним земљама, БиХ је, захваљујући Дејтонском споразуму, била мирна и безбедна дуги низ година", наведено је у четвртом делу извештаја под називом "Политичке проблеме у БиХ треба решавати унутрашњим дијалогом".

У склопу 26. Извештаја Влада Републике Српске је Савету безбедности доставила и неколико прилога у којима образлаже због чега у БиХ није именован нови високи представник, те напад бившег високог представника Валентина Инцка на уставни поредак БиХ.

У тексту се подсећа да је у последњим данима свог мандата, у јулу ове године, доскорашњи високи представник Валентин Инцко наметнуо цензорски закон који криминализује изражавање одређених мишљења о ратној историји БиХ.

Влада Српске напомиње да Инцкова одлука представља противправан и дестабилизујући удар на Дејтонски споразум, као и демократски уставни поредак БиХ и право на слободу изражавања.

Поред тога, наводи се да је одлука неразборита и не може бити спроведена на правичан начин, лишен политизације.

"Очигледно је да је наметање цензорског закона или било ког закона у БиХ од високог представника нелегалан чин. БиХ је суверена држава, а њен устав дефинише демократски систем за доношење закона", пише у прилогу извештаја.

У извештају се појашњава да било који пропис, да би био правно обавезујући, мора усвојити Парламентарна скупштина БиХ у складу са Уставом БиХ.

"Парламентарна скупштина, не само да није усвојила ниједан цензорски закон попут Инцковог, него је у више наврата гласала против таквог закона. Пријатељи БиХ у међународној заједници често наглашавају значај владавине права. Наметање БиХ декрета једног страног амбасадора без икаквог правног овлаштења исмева владавину права у БиХ. Инцкова одлука подрива суверенитет БиХ и у великој мери уназађује могућност чланства БиХ у ЕУ", став је Владе Српске.

Истиче се и да Инцков цензорски закон представља грубо кршење права грађана БиХ на слободу изражавања, које је гарантовано чланом Устава БиХ договореног у Дејтону, као и Европске конвенције о људским правима.

Европски суд за људска права јасно је ставио до знања да државе не могу усвајати законе којима се строго ограничава и криминализује слобода говора, чак и када говор представља порицање потврђеног историјског геноцида.

У тексту се наглашава да, ако право на слободу изражавања из Устава БиХ и Европске конвенције о људским правима ишта значи, оно мора укључити и право критиковања јавних органа.

"То право било би испразна варка ако би се дозволило затварање појединца због неслагања са одлуком суда или другог јавног органа. Ипак, управо је то оно што Инцкова непромишљена мера чини", тврде у Влади Српске.

Инцкова мера, наводи се у документу, тако је лоше формулисана и толико усмерена против Срба да уопште не садржи криминализацију порицања сваког геноцида, преноси РТРС.

"На пример, према Инцковој мери, поједини бошњачки "аналитичари" и "историчари" могу наставити да поричу геноцид који је нацистички режим починио над Јеврејима, имајући у виду да тај геноцид није утврђен пресудама међународних судова. Такође, према Инцковој одлуци, било би могуће назвати неку улицу по Осами бин Ладену или Адолфу Хитлеру зато што та двојица никада нису осуђена за ратни злочин", додаје се у извештају.

Влада указује на то да одлука већ изазива збрку у судским поступцима и оптуженима чини немогућим уживање права на правичан поступак.

У тексту се истиче да је оно што Инцкову одлуку чини још теже објашњивом чињеница да је она била потпуно непотребна, јер Кривични закон БиХ већ садржи одредбу којом су прописане казне за сваког ко "јавно изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, раздор или нетрпељивост међу конститутивним народима и осталима".

У Влади наводе да помирење долази са правдом, дијалогом и слободним историјским истраживањем у трагању за истином, те да Република Српска и њени лидери снажно подржавају истрагу свих ратних злочина и привођење свих ратних злочинаца правди, без обзира на националност и починилаца и жртава.

"Затварање оних који изражавају одређена мишљења о историји, не само да је далеко од залагања за помирење, него служи једино продубљивању неповерења и распиривању међунационалне нетрпељивости", поручују из Владе Српске.

У тексту се наводи да су власт и опозиција у Републици Српској уједињено
пружили отпор Инцковом нападу на Дејтонски споразум и у Народној скупштини 30. јула гласовима свих странака са седиштем у Републици Српској заузели став да Република Српска неће прихватити спровођење незаконите Инцкове одлуке.

Подсећа се и да је Народна скупштина, такође једногласно, усвојила скуп закључака према којима, уз уско ограничене изузетке, политички представници Републике Српске неће учествовати у доношењу одлука на заједничком нивоу док не буде разрешено питање Инцкове одлуке.

"Пуне последице политичке кризе коју је изазвала Инцкова незаконита одлука још
нису јасне, међутим, одлука је још једном показала да ОХР не чини ништа да допринесе миру у БиХ, него само провокацијама изазива озбиљне политичке тензије", наведено је у прилогу 26. Извештаја Владе Републике Српске Савету безбедности УН.