Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Сећање на победнике у Другом светском рату: Не, Хитлер није био никакав романтичан тип

© Sputnik / Радоје ПантовићФорум "Сећање на победнике" у Руском дому
Форум Сећање на победнике у Руском дому - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
Пратите нас
Ревизионисти немилосрдно насрћу на чињенице о Другом светском рату—узроцима рата и победницима. Једини начин да се томе супротставимо јесте да ширимо истину како зло не би тријумфовало. У противном могло би да се деси и да Адолф Хитлер кроз неко време постане романтична фигура са брчићима, истакли су присутни на Форуму сећања на победника
Чување сећања на Други светски рат, покушаји кривотворења историје, мењање наратива о узроцима и резултатима Другог светског рата- теме су које је данас у Руском дому кандидовала организација сверуског покрета „Бесмртни пук“ на „Форуму сећање на победнике“. Учешће на Форуму који је организован уз подршку Русије Федералне агенције за омладинска питања Росмолодожј и Фонда за јавну дипломатију Горчакв, узело је око 100 људи из 40 земаља. Реч је о организаторима шетње из иностранства, представницима удружења руске дијаспоре, непрофитним организацијама. Форум је замишљен као дискусиони клуб у којем су модератори и гости, историчари, посланици Думе и представници великих медијских кућа, размењивали искуства и одговарали на сугестије и питања присутних.

Резолуција УН-чудовишна ствар, без преседана

Колосална је одговорност свих оних који учествују у великом пројекту чувања сећања на Други светски рат, рекао је у видео обраћању присутнима Евгеније Примаков, руководилац Федералне агенције за послове заједнице независних држава, сународника у расејању и и међународну друштвену сарадњу. Он је истакао значај Бесмртног пука који чува сећање на Други светски рат.
За амбасадора Руске Федерације у Србији Алексанадра Боцан Харченка ова тема није само питање дуга према прецима, већ и светости јер она, како каже, долази из наших срца и душа. У светлу Резолуције усвојене у УН о супростављању и борби против хероизација нација, чување сећања на историјске чињенице је, упозорава Харченко, геополитички задатак за све нас.
„Ревизионисти су овом резолуцијом добили велики замајац, а неки од њихових планова тупо се и праволинијски остварују. Ово је само илустрација антуљудског, антихуманог приказивања историје која се може посматрати у контексту дипломатске делатности. Они се залажу против употребе термина антихитлеровска коалиција, противе се сећањима и подизању споменика, стављајући у исту раван, као кривце за почетак рата- и Немачку и СССР. То су чудовишне ствари, и без преседана“.
© Sputnik / Радоје ПантовићАлександар Боцан-Харченко
Александар Боцан-Харченко - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
Александар Боцан-Харченко
Харченко је подсетио да се Бесмртни пук као покрет родио одоздо, у народу, и да није покренут иницијативама начелника и политичара.

Нису исто џелати и жртве

Депутат државне Јелена Цунајева је подсетила да су жртве у Другом светском рату биле и оне у боју, на фронту, али и оне у позадини. Зато је Дан победе, сматра, породичан празник јер сваки човек у Русији чува не само историјско већ и породично сећање на рат, будући да готово да нема породице у којој неко није положио живот у темеље слободе.
О томе у којој су вези сећања са изазовима пред којима се налазила и налази Србија, присутне је упознао министар унутрашњих послова Александар Вулин. Он је указао на чињеницу да ми у Србији често добијамо поруке да би требало ставити тачку на прошла дешавања и загледати се у будућност.
© Sputnik / Радоје ПантовићМинистар полиције Александар Вулин
Министар полиције Александар Вулин - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
Министар полиције Александар Вулин
„Инсистирање на промени у парадигми гледања на дешавања из Другог светског рата могу се објаснити идеолошком неоправданошћу сачуваних успомена. Сваки догађај мора бити идеолошки оправдан. Како ми можемо престати да се боримо за вредности које су довеле до победе, и пристати на страшну лаж да смо сви једнаки, да смо сви жртве ратова. Српски народ не пристаје да прихвати да смо сви жртве“.
Он је упозорио да ћемо уколико заборавимо, престати и да пружамо отпор.
„Памти ли неко страх од Наполеона? Будемо ли заборавили историју, дочекаћемо оно што се десило Србима- када смо заборавили Јасеновац, десила се Олуја“.
Друго заседање било је посвећено медијима, порукама које се шаљу у јавни простор, пропаганди која чество кривотвори историјске истине и инструментима који ми сви имамо како би се томе супроставили. Главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић, Иља Доронов, управник РБК ТВ, и Георгије Каптелин, директор за стратешки развој медијских пројеката Рамблер, као и модератор сесије Ана Старкова, руководилац прес службе Медија групе "Русија данас" покренули су живу дискусију у којој су реч узимали присутни учесници.

Отрежњени од заблуда

Главна уредница Соутњика је у запаженом излагању направила кратак и оригиналан преглед тока Другог светског рата, маркирајући његове кључне тачке које су у коначном резултату одредиле победнике и поражена. Осврћући се на дешавања на овим просторима, она ратна али и она мирнодопска која су уследила, она је указала на занимљиву чињеницу да смо ми почели са већим уважавањем да се односимо према великим датумима који чувају сећања на успехе и победу у Другом светском рата тек 1999. -отрежњени од заблуда и погођени горким искуством НАТО агресије.

Сви смо ми СМИ

Питања присутних кретала су се од тога како ову тему приближити најближима до тога како се на најбољи начин може одговорити на лажне вести, стереотипе који од Стаљина праве парадигму тоталитаристичких режима и искривљене инетрпретације значаја Другог светског рата.
© Sputnik / Радоје ПантовићФорум "Сећање на победнике" у Руском дому
Форум Сећање на победнике у Руском дому - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
Форум "Сећање на победнике" у Руском дому
Присутни су подсетили на пројекат "1939" као типичан прогандни подухват који има за циљ ревидирање историје. Старкова је имала одговор:
„ Ми смо сви овде СМИ, средства информисања и лични новинари. Свако од нас може да понуди одговор- то не мора бити званични медиј већ и друштвена мрежа или канал на Телеграму. А ова, као и свака друга тема може бити атрактивна, ако је ми таквом учинимо“.
Како би привукли већи број пратилаца својих сајтова и постова посвећених овој теми присутни су разматрали више могућности-од укључивања јавних личности у промовисање теме до анимирања пријатеља да се укључе и тако заједно направе велику мрежу пратилаца и поштовалаца истине о Другом светском рату.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала