Храна у свету све скупља, цене расту три месеца узастопно

Светске цене хране наставиле су у октобру раст трећи месец узастопно, достижући највиши ниво од јула 2011, објавила је данас Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО).

Индекс цена хране, који прати месечне промене међународних котација главних прехрамбених производа, износио је у октобру у просеку 133,2 поена, што је за три процента више него у септембру, наводи се у извештају објављеном на веб-сајту ове агенције УН.

Цене житарица су порасле прошлог месеца за 3,2 одсто у односу септембар, при чему су светске цене пшенице скочиле за 5,0 процената услед смањене глобалне понуде због слабије жетве у земљама које су највећи извозници – Канади, Русији и САД. У октобру су такође поскупеле и све друге главне житарица на месечном нивоу.

Котације биљних уља на међународном тржишту су скочиле у октобру за чак 9,6 одсто, достигавши највиши ниво у историји. Томе је највише допринео раст цена палминог, сојиног, сунцокретовог и уља од репице. Палмино уље је у октобру поскупело четврти месец заредом, углавном због смањене производње у Малезији услед мањка мигрантске радне снаге.

Индекс цена млечних производа је ојачао за 2,6 процентних поена у односу на септембар, под утицајем генерално веће глобалне увозне потражње за путером, обраним млеком у праху и пуномасним млеком у праху. Цене сира су углавном остале стабилне, јер јер понуда из водећих земаља произвођача била адекватна да задовољи глобалну увозну тражњу.

Цене меса су пале за 0,7 одсто у односу на ревидирану вредност у септембру, настављајући силазни тренд трећи месец узастопно. Међународне котације свињског и говеђег меса потонуле су због смањених поруџбина свињетине из Кине и оштрог пада наруџбина говедине из Бразила. Насупрот томе, цене живинског и овчијег меса су порасле подстакнуте великом глобалном тражњом и слабим изгледима за повећање производње.

Пад од 1,8 процената забележиле су у октобру и цене шећера у односу на претходни месец, што је први пут након шест месеци узастопног раста. То је углавном резултат ограничене глобалне тражње за увозом и велике извозне понуде из Индије и Тајланда, као и слабљења бразилског реала према америчком долару.

ФАО је у одвојеном извештају о понуди и потражњи житарица, проценио да ће упркос очекиваној рекордној светској производњи житарица у 2021. години, глобалне залихе опасти у сезони 2021/22, преноси Блиц бизнис.

Према новој прогнози, светска производња житарица у 2021. износиће 2,79 милијарди тона, што је за 6,7 милиона тона мање у односу на претходну пројекцију, пре свега због смањења процене производње пшенице у Ирану, Турској и САД.

С друге стране, предвиђа се раст укупне светске потрошње житарица од 1,7 процената на 2,81 милијарди тона.