Шта конкретно Србији доноси Отворени Балкан

Мобилност радне снаге у оквиру иницијативе Отворени Балкан, као и јединствен информациони систем не само да олакшавају пословање у региону, већ га и чине привлачнијим за инвеститоре.

Јединствена радна дозвола и јединствен информациони систем, креирани у оквиру иницијативе Отворени Балкан, немају потенцијал да стопу привредног раста или извоз подигну на битно већи ниво, али представљају сигнал који нас доводи у позицију стабилног региона који повратно делује на бољу економију, сматра економиста Иван Николић.

Јединство региона би, по његовом мишљењу, психолошки променило његову позицију спрам инвеститора и спрам неког озбиљнијег пословања. Он, зато сматра да би крајње конкретне ствари какве су јединствена радна дозвола и јединствен информациони систем требало брже да буду спроведене.

Отворени Балкан — олакшано пословање

Са најновијег окупљања највиших представника Србије, Албаније и Северне Македоније, држава које су засад приступиле иницијативи Отворени Балкан, најављено је би у наредној години требало да заживе први конкретни кораци: јединствене радне дозволе и јединствен информациони систем, а шта то конкретно значи за Србију за Спутњик је објаснио саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС), Ненад Ђурђевић.

„Иницијатива јединствене радне дозволе подразумева да ће грађани, однoсно они који желе да нађу посао у било којој од ове три државе то моћи да учине без икакве сметње, само пријавом код надлежног органа уколико постоји потреба за тим послом. Моћи ћете да одете и да радите у било којој од ове три земље, с тим што ће вам бити признато социјално и здравствено осигурање и све оно што вам припада по закону у вашој матичној земљи“, напомиње наш саговорник.

Тиме ће, како каже, бити омогућена већа мобилност радне снаге и укинут или максимално смањен рад на црно, с обзиром на то да пуно сезонских радника циркулише у оквиру три земље који нису пријављени, што има своје последице.

Шта омогућава јединствен информациони систем

Довољно је да се пријавите, добијате број који се налази у јединственом информационом систему у све три државе, у коме је прецизирано ко ради на којим пословима, његов радни стаж, све оно што може да интересује компаније.

Мобилност радне снаге у оквиру иницијативе Отворени Балкан олакшава пословање у региону и чини га привлачнијим за инвеститоре.

© Sputnik / Лола Ђорђевић

„То је тај јединствени број који ће у суштини бити додељен свакој особи која буде желела да оствари то право да ради и онда ће једноставно, путем тог јединственог броја да буде убачена у систем и здравственог и социјалног и да се сва права признају. Оно на чему ми инсистирамо и мислим да ће бити усвојено је да то важи и за породице да бисте могли без сметње да поведете и чланове своје породице и да без икаквих проблема регулишете њихов статус и боравиште у једној од ових држава“.

То значи да када сте нашли посао аутоматски можете да га прихватите и да компанија која жели да вас запосли нема никакав додатни ангажман око тога, објашњава Ђурђевић.

Компаније без обавеза

Он истиче да јединствен информациони систем, практично, подржава издавање радних дозвола и инсталира се да би могао да обезбеди њихово издавање, што све води стварању јединственог тржишта рада на простору три државе.

Додатна ствар на којој се ради је признавање квалификација, односно диплома, како не би морале да се раде нострификације, какав је сада случај. Свака компанија гледа да нађе профил радника који јој је потребан и њима је најбитније нечије искуство на пословима за које јој требају људи, истакао је саговорник Спутњика.

Боља позиционираност региона

Николић такође указује да је олакшавање пословања пут ка подизању привреде.

„Што се тиче економије, јединствена радна дозвола би свакако олакшала проток и кретање радне снаге и на неки начин земљама и тржиштима, које у овом тренутку бележе дефицит у појединим секторима, олакшала позицију. Свакако би било лакше за економију ако би се ствари поправљале онако како је овом иницијативом и предвиђено и то би у крајњој инстанци могло да допринесе и већој размени међу земљама и укупној бољој позиционираности у односу на неке стране инвеститоре“, каже он за Спутњик.

Наш саговорник напомиње да се ствари крећу набоље, подсећајући да пре пет година такорећи није било никакве сарадње нити контакта привредника Србије и Албаније.

Сада је ипак друга слика и много бољи однос, оцена је овог економисте, који ипак сматра да треба да будемо реални и да не очекујемо да ове конкретне мере имају потенцијал да у многоме утичу на стопе привредног раста.

По оцени Николића, ова иницијатива је више показатељ да смо способни и да имамо капацитет да међусобно озбиљније сарађујемо, а олакшавање пословања је, како сматра, не само најбољи пут ка подизању привреде, него и политичких односа.