Пољаци после гаса нашли још један инструмент „руског притиска“

Русија се нашла на мети Пољске, која је оптужује да трговину житом може да искористи као средство притиска. Осим гаса, сад је и руско жито окарактерисано као „оружје” уз помоћ ког Русија може да „прети“ и „доводи у ред“ своје конкуренте.

Лист „Жечпосполита“ је, наиме, ових дана објавио коментар управо с насловом „Жито — ново оружје руске уцене“ у ком наводи да је у последњих 10 година Русија од увозника постала највећи извозник пшенице.

„Експанзија на друга нова тржишта буди страховања да ће Кремљ искористити жито за политичке игре као раније друге сировине, гас и нафту“, наводи се у коментару.

Леонид Иванович Холод, доктор економских наука и бивши заменик министра пољопривреде и прехрамбених производа, каже за Спутњик да је пољска теза о житу као „новом руском оружју” јако необична и чак „егзотична”.

Жито није гас

Жито није ни нафта ни гас а тржиште житарица је доста слободније од тржишта енергената, истиче Холод.

„Чисто сумњам да се трговина житом може искористити као оружје. Житом се тргује на основу уговора, дугорочних, спот уговора или по партијама транспортованим бродом или железницом. А онда на другом крају тих операција решава се судбина и приходи руских произвођача пољопривредних производа којих има сада више него радника у сфери експлоатације гаса. И који узгред не би седели ћутке да им нешто крене наопако. Па да ли би они радили себи на штету”, пита Холод.

Он истиче да од извоза жита веома зависи производња појединих субјеката Руске Федерације, рецимо Јужног федералног округа.

„Ако би се тамо манипулисало у геополитичке сврхе слањем товара сељаци би скочили на ноге и дигли дреку да би чуо читав свет”, уверен је руски експерт.

Он објашњава да на светском тржишту прехрамбених производа заправо важе доста строга правила, а да Русија ту не може бити монополиста.

„Ако ћемо озбиљно, Русија је као важан актер на том тржишту присутна тек однедавно. Наравно, свака трговина, од чизама до жита, на овај или онај начин утиче на земљу која их испоручује као и на земљу која их купује. Али како Русија може да поткопа правила међународне трговине житом, рецимо, да склапа дугорочне уговоре, ако земља прималац не прихвати те услове, поцепа уговор и каже — нећу тако. А онда ће то место заузети други и крај”, наводи Холод.

Снабдевање житом као начин политичког притиска је бесмислица, јер би, констатује овај стручњак, било каква извозна манипулација погодила пре свега привреду саме Русије, њену агроиндустрију. Светско тржиште жита је уравнотежено и конкурентно и Русија заузима своју нишу на њему. Цене се не формирају због геополитичких игара, већ због потражње, приноса, квалитета производа и логистике, објашњава Холод.

„У сваком случају, развој извоза пољопривредних производа увек се постављао као један од задатака пољопривредног сектора из простор разлога што је диверсификација извоза добра ствар“, каже он.

Цена руске пшенице на максимуму

Подсетимо, цена руске пшенице порасла је за 3 одсто прошле недеље и достигла 316 долара за тону, што је највећа вредност од 2012.године, наводи сајт „СовЕкон“.

Што се тиче америчке пшенице, она је за недељу дана поскупела за три одсто и достигла 277 долара за тону, а француска 280 евра за тону.

Експерти сматрају да подршку тржишту пружају високе квоте у свету и јака рубља, а значајно повећање каматне стопе од стране Централне банке чини руску пшеницу мање конкурентном у доларском еквиваленту. Рубља је у септембру ојачала за четири одсто.

„Прошле године постојала је разлика између светских и домаћих цена. Такође, Русија је радила на томе да се извезе жито у што већој количини. Та количина је достигла одређени ниво, а након тога је заустављен извоз да се то не би одразило на домаћем тржишту, од којег ипак зависи скоро цео ланац у агроиндустријском комплексу. Али, ова одлука није донета да би се то негативно одразило на неку од држава, него се Русија једноставно заштитила од раста цена на домаћем тржишту”, објашњава Леонид Холод.

Тржиште уравнотежено

Он додаје да у пољопривредном сектору многе земље имају своје нише.

Русија снабдева светско тржиште меким житом углавном треће и четврте класе. Неко снабдева Европљане на тржишту, на пример, житом друге или треће класе. Американци и Канађани снабдевају тврдим житом . То значи да су све ове врсте житарица, али и друге житарице, тражене на свој начин.

„Тржиште је данас уравнотежено. Генерално, цене на жито брзо расту, јер је потражња велика и Русија је увек у предности за разлику од других земаља, јер она може да произведе више од осталих. Увек ће се дешавати да конкуренти оптужују једни друге за нешто бесмислено, јер се то сматра уобичајеном техником приликом трговине”, објашњава саговорник.

„Жито не представља никакво ‘оружје’, јер на тржишту има довољно произвођача. За разлику од гаса, захваљујући ком су земља која купује и земља која шаље везане једна за другу гасоводом, код жита све функционише другачије. Али ако је Русија, хипотетички, одлучила да науди себи и да некога тамо ‘доведе у ред’ користећи жито за то, наћи ће се неко, ко ће заузети њено место и још јој рећи хвала”, сматра стручњак.

Експерт такође прецизира да су два главна увозника жита из Русије — Египат и Турска. Они га купују у огромним количинама. Египат купује углавном преко државних програма, а Турци купују чисто тржишним каналима.

Саговорник је објаснио да главни конкурент, који је за петама Русије Украјина, са отприлике истим квалитетом жита и приближно истим ценама и количином – код њих је само жито мало скупље. Русија, с друге стране, не жели да изгуби место које је са тешком муком заузела на светском тржишту.

Утицај климатских промена

Експерт се осврнуо и на питање утицаја климатских промена на производњу житарица. Према речима Холода, раније се сматрало да климатске промене помажу Русији да успе на тржишту жита, због тога што ће у јужним земљама бити превруће, северне земље могу бити поплављене због топљења глечера, а Русија се налази у стабилној централној зони, где неће бити поплава и страшних врућина.

Он сматра да, без обзира што се Русија налази у зони, која изгледа не би требало да буде погођена врућинама, ипак треба узети у обзир да атмосферске промене могу представљати претњу и за Русију.

Експерт је објаснио да се у Европи већ дуже времена води бескомпромисна борба против било каквих загађивача , а одређеним индустријама су одавно наметнули колосалне еколошке таксе. Као резултат, произвођачи у земљама у којима је или производња високотехнолошка, или пак мање обраћају пажњу на штетне гасове су на добитку.

Што се тиче производње жита, он не види у том смислу никакав проблем јер производња жита не може бити загађивач у односу на друге индустрије, али да би уколико се еколошке таксе уведу на рад машинске опреме, то наравно смањило конкурентност.