Да ли знате шта значи „алилуја“?

Реч „алилуја“ је славословни усклик који на хебрејском значи „хвалите Бога“ или „Хвалите Господа“ (allelu – хвалите и ja или jah – скраћени облик за неизрециво име Јахве). Он је из Псалама и из његове употребе у јудејском богослужењу храма и синагоге прешло у Нови Завет и литургијску праксу васељенске Цркве.

Славословни узвик и поклич

У Откривењу Јовановом га сусрећемо четири пута, увек у смислу славословљења и увек у веома очигледном литургијском оквиру (Откр. 19, 1.3.4.6: „И после овога чух као глас силни народа многога на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Богу нашему... И поново рекоше: Алилуја!... и поклонише се Богу који седи на престолу, говорећи: Амин! Алилуја!... И чух као глас народа многога, и као глас вода многих, и као глас громова силних, где говоре: Алилуја! Јер се зацари Господ Бог Сведржитељ. Радујмо се и веселимо се и дајмо славу Њему...“).

„Алилуја“ је, у складу са својим граматичким смислом и својом библијском прошлошћу, у хришћанском предању најшире употребљено као славословни узвик, као нека врста радосног поклича, или поздрава, или као подстицај на хвалу Богу, преноси портал Новости магазин.

Такође, „Алилуја“ је на неки начин и врста победничког поклича и претпоставља рат против супротстављених демонских сила и његов срећан завршетак. Дакле, повезан је са судом Божијим над грешним светом.

У западној традицији алилуја је посебно обележје ускршње литургије.