Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

„Књига о Милутину“: Друга српска Библија о малом и необразованом али дубоко племенитом човеку

© Фото : Никола Вукелић, Звездара ТеатарНенад Јездић у представи Књига о Милутину
Ненад Јездић у представи Књига о Милутину - Sputnik Србија, 1920, 09.11.2021
Пратите нас
Монодрама „Књига о Милутину“ по роману Слободана Данка Поповића, у режији Егона Савина са Ненадом Јездићем у главној улози биће премијерно изведена 11. новембра у „Звездара театру“. Антиратна представа је заснована на „другој српској Библији“ и прича причу малог човека, необразованог сељака, дубоко племенитог.
У роману „Књига о Милутину“ из 1985. године представљена је историја Срба од Сарајевског атентата до неколико година после Другог светског рата. Књига је имала чак 40 издања и продата је у пола милиона примерака и представља једно од најзначајнијих антиратних дела српске књижевности.

„Књига о Милутину“ – друга српска Библија

Ненад Јездић истакао је да је комад парадигма о једном скрајнутом, затуреном човеку, коме је потребно да сада поново оживи у сценском извођењу.
„Често сам се питао током рада на овом делу да ли сам достојан ових речи и тог јунака, да будем сат времена Милутин Остојић, као 'наследник' његовог тестамента. Такође сам се питао где сам ја овде у том свету, да ли су ово сви наши Милутини у једном породичном трајању“, рекао је Јездић.
Монодрама у адаптацији и режији Егона Савина заснована је на првом делу романа, а Јездић је истакао да би желео да уради и други део, као наставак приче.
„Мој редитељ Егон са којим дуго година радим, рекао је за 'Књигу о Милутину' да је то друга српска Библија, управо због толико страдања у њој. Овде говоримо и о селу, које никада не може умрети и нестати“, нагласио је Јездић и додао да су у рату и победници и побеђени – губитници.

Незнани јунак – мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенит

Егон Савин је изразио задовољство што поново ради у „Звездара театру“ са малом, одабраном екипом у којој су композитор Бора Дугић, сценограф и костимограф Весна Поповић, а аутор видео продукције је Марко Вукотић.
„Милутин је прави архетип народа, херој, близак нама, дивите му се. Увек сам се као мали питао који су то незнани јунаци, зашто се тако каже за неког човека. Онда кад сам читао 'Књигу о Милутину', схватио сам да је управо он незнани јунак“, рекао је Савин и додао да хероји и даље постоје међу нама, само их је потребно открити.
© Фото : Јаков Симовић, Звездара театарЕгон Савин, Душан Ковачевић и Ненад Јездић
Егон Савин, Душан Ковачевић и Ненад Јездић - Sputnik Србија, 1920, 09.11.2021
Егон Савин, Душан Ковачевић и Ненад Јездић
„Он је мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенит. Као такав, Милутин јасно види истину трагичног страдања свог народа. Самим тим, осим узбудљиве представе, ми ћемо публици понудити и један час из историје. То ће бити заправо сценска истина са Ненадом Јездићем“, истакао је Савин.

Опште место нашег страдања

Према речима управника „Звездара театра“ Душана Ковачевића, „Књига о Милутина“ је једно од кључних дела српске књижевности и историје, а истоимена монодрама пре је налик филму „пошто Језда у исповести шумадијског сељака путује кроз три рата – два балканска и Први светски“ и прича једну причу која је „опште место нашег страдања“.
Ковачевић је помислио док је гледао пробу да би представу обавезно требало да погледају људи „који данас воде ова племена на Балкану, са повременим претњама и звецкањем оружјем, да се подсете и виде шта то значи играти се с ратом и зашто је опасан сваки позив на оружје, било које врсте“.

Сваки лош разговор бољи је од доброг рата

„Ако некоме није довољна несрећа коју су претрпели народи који овде живе, а нарочито српски народ у 20 веку, онда то значи да памети апсолутно нема. Сваки лош разговор је бољи од доброг рата. Зашто? Зато што после лошег рата опет долази лош разговор“, нагласио је Ковачевић.
Према његовим речима, „Књига о Милутину“ је узбудљива, трагична, опомињућа, потресна и катарзична представа о времену које никако не би требало да се понови на балканским просторима и „ако би комад могао икога да опамети, била би то велика и драгоцена ствар“.
Осврнувши се на примирје у Првом светском рату, Ковачевић је истакао да је оно било варљиво и не „историјски мудро“ јер су савезници одлучили да не казне Немачку, а компромис који је успостављен савезнике је коштао главе јер је Немачка, некажњена, за 20 година створила најмоћнију војну индустрију.
Душан Ковачевић - Sputnik Србија, 1920, 30.10.2021
ДРУШТВО
Душан Ковачевић: Ужас је захватио целу планету – ово је нова велика цивилизацијска трагедија
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала