Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Пољска баца сузавац на избеглице, санкције — Белорусији

© AP Photo / Leonid ShcheglovМигранти на белоруско-пољској граници
Мигранти на белоруско-пољској граници - Sputnik Србија, 1920, 09.11.2021
Пратите нас
Док Пољска баца сузавац на избеглице, ЕУ криви Белорусију. Али, претње санкцијама Минску не тичу се само миграната, већ је ово политичко питање, јер треба имати у виду да су односи Брисела и Минска катастрофални и да се сада само користи тренутак како би на један нови начин и уз коришћење нових инструмената била нападнута Белорусија.
Овако Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност гледа на позив председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен земљама-чланицама ЕУ да прошире санкције против белоруских власти, које су, како је навела, одговорне за прилив миграната на границу Пољске.
Подсетимо, велика колона миграната са Блиског истока и из Африке упутила се ка Пољској, а њих око 2.000 намеравало је да уђе у ту земљу. У томе су их спречили пољска војска и снаге безбедности, као и ограда која је подигнута на граници. Ситуација је на моменте била веома напета, мигранти су у више наврата покушали да насилно пређу границу, секли су жичане ограде и гађали камењем пољске снаге безбедности, док су војници као одговор употребили сузавац.
Белоруски председник Александар Лукашенко раније је напоменуо да Минск више неће ограничавати прилив илегалних миграната у земље Европске уније, јер због санкција Запада „за то нема ни новца ни снаге“.

Нов напад на Белорусију

„Суштински, Европска унија је изгубила битку у Белорусији, а оно што су покушали са обојеном револуцијом није им успело. Видимо и да се у међувремену ствара једна функционална савезна држава између Русије и Белорусије, што у Бриселу сасвим сигурно антиципирају као стратегијску претњу и отуда све ово и отуда разлике у приступу ЕУ проблему са мигрантима када је било речи о Турској 2014. године, када је Брисел финансијски помагао Турску да задржи мигранте, и Белорусији 2021. године“, указује Пророковић.
Да садашња ситуација има много више везе са политиком него са самим мигрантима, говори и чињеница, додаје наш саговорник, да су мигранти користили и територију Турске тада и Белорусије сада као транзитне зоне, али се број миграната који су преко Турске прешли или у њој остали мери милионима.
„Можемо се позивати на различите изворе, али се тај број кретао између два и четири милиона, док када говоримо о Белорусији, њих тренутно на територији те земље има 15.000, па је ово у Белорусији много мањи проблем него оно што смо виделу у Турској током 2014. и 2015. године или касније када је Ердоган почео да их задржава на својој територији“, примећује Пророковић.
Историчар Драгомир Анђелковић верује да Европска унија треба да се сети да су за кризу са мигрантима криви они који су дестабилизовали Блиски исток, Авганистан, Сирију и Ирак, они који су изазвали серију ратова, а то су западне силе.
„Те силе су створиле ситуацију која резултира масовним приливом миграната ка Европи, па је кључна кривица ту, а не на Белорусији. Мислим да је логично да све земље штите свој суверенитет и да не примају лако избеглице, али то треба радити систематски, а не селективно. Дакле, не да се са једне стране примају и да се врши притисак на неке земље да буду максимално отворене за пријем миграната, као што је то био случај са Србијом у једном периоду, а да се са друге стране неке друге земље оптужују за то што то исто раде, односно што пуштају мигранте да пролазе преко њене територије“, каже Анђелковић.
Како додаје, било би логично да ЕУ прво дефинише шта жели и да онда у томе има конзистентан приступ.

Могућа ескалација кризе

На питање да ли постоји опасност од ескалације кризе на белоруско-пољској граници, Душан Пророковић каже да се то може десити јер ова криза, за разлику од неких претходних, није контролисана.
„Ми смо крајем 2019. и почетком 2020. године већ имали једну кризу сличног карактера на турско-грчкој граници, када су хиљаде људи покушале да уђу у Грчку. Тада су интервенисале и грчка и турска војска, али се све одржало под контролом јер су обе земље-чланице НАТО пакта. Последице међусобног сукобљавања Анкаре и Атине биле би у том тренутку много веће да то није био случај, а овог пута имамо претњу ескалације између Пољске која је важна чланица НАТО-а, вероватно и најважнија чланица у источној Европи, и Белорусије која није чланица Алијансе. Дакле, тај контролни механизам овде не постоји и због тога може доћи до различитих нежељених сценарија, јер је напетост огромна“, упозорава Пророковић.
Како је саопштила пољска гранична служба, у понедељак је забележено 309 покушаја нелегалног преласка границе, а 17 особа је приведено. Пољско Министарство унутрашњих послова саопштило је да се на граници с Белорусијом налази 12.000 војника, 4.000 граничара, 1.500 полицајца и 250 припадника антитерористичких јединица.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала