Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Зашто се мења Закон о референдуму у Србији?

© Tanjug / RADE PRELICСпоменик цару Душану испред Палате правде у Београду
Споменик цару Душану испред Палате правде у Београду - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2021
Пратите нас
Промена Закона о референдуму предвиђа укидање цензуса који је до сада значио да је услов за успешност референдума излазност већине грађана са бирачким правом. То значи да би се неки референдум сматрао пуноважним, неопходно је било да 3,5 милиона Срба гласа. Нови закон се усклађује са Уставом Србије, каже професор Уставног права Слободан Орловић.
Предлог Закона о референдуму и народној иницијативи који је усвојила Влада Србије, требало би да прекине досадашњу праксу, у којој је због чл. 24. ст. 1. који гласи: „Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак у складу с овим законом“, овакав израз непосредне демократије био потпуно неспроводив.
То што је као услов за пуноважност референдума била неопходна натполовична већина изашлих грађана, резултирало је чињеницом да је последњи успешан био референдум уочи усвајања Устава 2006, на који је због атмосфере створене око питања преамбуле народ позивао сâм патријарх Павле.
О томе шта доносе измене Закона о референдуму, те да ли су оправдане сумње оних који у овом закону, као услову за мењање Устава, виде отварање питања Косова, разговарамо са професором Уставног права Слободаном Орловићем.

Закон није био усклађен са Уставом

Закон о референдуму, објашњава Орловић, донет је 1994, а Уставом из 2006. разликују се одредбе о референдуму од законских одредби, између осталог када се разматра питање ко, рецимо, може да предложи покретања поступка расписивања референдума и то не када је реч само о уставном, него и о референдуму о неком питању, попут тога да ли ће се нешто увозити или извозити.

„Досадашњи закон просто није био усклађен са Уставом. Сви закони су морали бити усклађени две године након доношења Устава, дакле до 31. децембра 2008. године, што се није десило, па је ово најстарији закон који је остао неусклађен.

Мењање застарелих одредби

Објашњавајући у којој вези је мењање неких одредби Устава, у овом случају оних које се тичу правосуђа, са институцијом референдума, Орловић указује на чињеницу да је Уставом предвиђено да је услов за промену Устава који усвоји Скупштина тај да гласа већина од оних који изађу на изборе. У закону пак пише другачије. Тамо стоји да се одлука доноси већином од укупног броја бирача.

„У случају сукоба одредбе закона и одредбе Устава примењује се одредба Устава, тако да у том смислу промена закона не би била неопходна за спровођење уставног референдума о промени Устава. Решење би постојало и са оваквим законом. Закон се не би применио, примениле би се одредбе Устава, али сигурно да постоји потреба да се регулише референдум у техничком смислу. Тамо има нешто што је застарело и у погледу органа који спроводе референдум и доношењем новог закона то би се на неки начин ускладило са Уставом. На тај начин у техничко-формалноправном смислу не би могла да падне сенка на сâм референдум.“

Уместо укидања цензуса, оставити минималан лимит

Како би један референдум био пуноважан по Закону из 1994, минимални излазни цензус морао је прећи 50 одсто од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак, што, објашњава Орловић, значи спремност да три и по милиона људи изађе на гласање.
Предлогом новог закона укида се цензус, те би већином од изашлих, а то значи ако од десет бирача шесторо њих гласа, референдум испунио услове и био у складу са законом.
Уместо укидања минималног цензуса, Орловић сматра да би требало остави лимит колико је то најмање грађана који би морали да изађу на референдум како би он био легитиман. У неким државама је то, подсећа, 40 одсто грађана, негде је неопходно 50.

Косово се не помиње

На питање да ли овај закон као увод у промену Устава тангира питање Косова, Орловић каже да нити су написани амандмани за Косово, односно за преамбулу, нити Одбор или Радна група која је то писала заједно са Венецијанском комисијом, може да изађе из предлога овлашћеног предлагача за промену Устава, а то је Влада.
„Влада није навела никакво мењање статуса Косова и Метохије, већ само повећања независности судства и самосталности Тужилаштва.“
Венецијанска комисија која је наш Устав окатегорисала као превише чврст због чињенице да се много теже мења него што је то случај у другим земљама, поздравила је иницијативу српских власти за доношење новог Закона о референдуму и народној иницијативи, „како би се законодавство ускладило са међународним стандардима“.
На сајту сајту Комисије у хитном мишљењу стоји да „промене треба да буду истински примењиве пре него што буде одржан референдум“.
Подсетимо да се решења предвиђена предлогом закона заснивају на препорукама Савета Европе из „Ревидираног кодекса добре праксе у области референдума“ из октобра 2020. године.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала