Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Раст цена у Србији још није екстреман, али шта ако запрети спирала инфлације

© Depositphotos / Rookman48Штампање пара
Штампање пара - Sputnik Србија, 1920, 11.11.2021
Пратите нас
На раст инфлације у Србији пресудно ће утицати кретања у свету, али још можемо да се боримо са растом цена, јер он није екстреман. Проблем ће бити ако уђемо у инфлаторну спиралу, тако што ће сви покушати да се заштите повећавањем цене својих производа.
Оно што је извесно је да нећемо бити гладни, да ће бити хране, што не значи да она неће још поскупети, сматра професор Економског факултета Љубодраг Савић.
Народна банка Србије је ових дана саопштила да је раст међугодишње инфлације у августу од 4,3 одсто и септембру 5,7 одсто резултат ниске упоредне базе из 2020, скока светских цена енергената, слабије пољопривредне сезоне због суше током лењих месеци и последичног раста цена непрерађене хране, као и фактора „увезених“ из међународног окружења. Додала је, такође, да се готово две трећине раста инфлације у септембру односи на факторе на које монетарна политика не може да утиче својим инструментима. Тачније, реч је о оним који су увезени, односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта.

Раст цена хране у свету већи за трећину

А такви су они од којих нам живот највише зависи — енергенти, али и храна која јесте домаћа, али њену цену у највећој мери одређују кретања сировина на светским берзама.
Организација за храну и пољопривреду (ФАО) при УН ових дана је саопштила да су цене хране у октобру у односу на исти месец прошле године порасле 33 одсто и да су највише у последњих 10 година.
© Fotolia / Gina SandersЗа годину дана цене хране у свету су порасле чак 33 одсто
Продавница - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2021
За годину дана цене хране у свету су порасле чак 33 одсто
Према најновијем извештају Републичког завода за статистику, цене произвођача индустријских производа у Србији у октобру су наставиле да расту и у односу на септембарске су веће 1,7 одсто, а у односу на октобар прошле године скочиле су 13,6 одсто.

У Србији готово све поскупело

Енергија је у октобру ове у односу на октобар прошле године поскупела 22,6 одсто.
Рударство је у истом периоду генерално поскупело и то 22,8 одсто, а у оквиру њега највише је експлоатација природне нафте и сировог гаса, чак 113,6 одсто.
Цене производа прерађивачке индустрије су веће 15, 4 одсто, а највише је отишла производња кокса и деривата нафте, чак 67,1 одсто на међугодишњем нивоу, а толико су поскупела и течна горива и мазива — 68,1 одсто.
Производња прехрамбених производа у односу на октобар прошле године скупља је 11,9 одсто.
Једино што није поскупело у односу на октобар прошле године је производња рачунара, електронских и оптичких производа, производња одевних предмета, одеће и тканина, као и металних апарата за домаћинство.

Где је крај инфлацији

Да ли ће инфлација, за коју су светски, пре свега амерички економисти сматрали да је на кратак рок и да не треба да нас плаши, ипак потрајати? Када су мислили да је 4,0 одсто крајња цифра, она је прегурала пет одсто. Америчке Федералне резерве (ФЕД), централна банка те државе, ових дана су признале да је инфлација, односно раст цена већи и да ће потрајати дуже него што су предвидели.
CC0 / / ФЕД је признао да се очекивања о инфлацији кратког даха нису потврдила и да ће се она протегнути прилично дубоко и у следећу годину
Спутњик Економија - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2021
ФЕД је признао да се очекивања о инфлацији кратког даха нису потврдила и да ће се она протегнути прилично дубоко и у следећу годину
Поводом раста потрошачких цена у САД, који је близу 30-годишњег максимума, неки су већ прогнозирали да хиперинфлација није далеко и да ће када погоди САД, погодити и цео свет.
Каква је у целој причи позиција Србије, у којој мери је зависна од светских кретања, а колико сама себи може да помогне и може ли се предвидети крај расту цена?

Утицај државе

Савић напомиње да у привредама каква је наша, осим понуде и тражње, осим утицаја светског тржишта, берзи, постоји и утицај домаће владе на политику цена. Постоје, како каже, и у теорији и у пракси различите ситуације у којима држава може административно да одреди цене, да неке субвенционише, попут хлеба, ако хоће да штити стандард грађана.
Наш саговорник указује на најновији пример да је Влада Србије интервенисала ограничивши цену најпродаваније векне хлеба. Одлучила је и да у новембру неће бити поскупљења електричне енергије, иако је њена цена на берзама страховито скочила, што, како каже, сигурно не би био случај да је „Електропривреда Србије“ у рукама приватног власника.
То је административна улога државе која понекада има смисла, напомиње овај економиста, али и додаје да на дуги рок то нема смисла, јер како год да је тржиште, оно је на дуги рок ефикасније од било које државе и било које арбитраже.
После признања ФЕД-а да им се прве прогнозе о инфлацији кратког даха баш нису обистиниле и да ће се она протегнути прилично дубоко и у следећу годину, поставља се питање који су то параметри на основу којих се могу предвидети очекивања. У НБС процењују да ће просечна међугодишња инфлација на нивоу целе 2021. бити у распону од 3,5 до 4,0 одсто и да ће на тим нивоима остати до половине идуће године, када би требало да се спустити на циљану од 3,0 одсто, па можда и испод тога.

Очекивања и психолошки моменат

По мишљењу нашег саговорника и заиста је ту реч о очекивањима, јер је толико много фактора, пре свега из света, који на то утичу да би се нешто са већом сигурношћу могло рећи. Он уз то указује и на значај психолошког момента.
CC0 / Pixabay / Влада Србије је реговала ограничивши цену најпродаваније векне хлеба
Хлеб - Sputnik Србија, 1920, 10.11.2021
Влада Србије је реговала ограничивши цену најпродаваније векне хлеба
Ако сви процењујемо да ће доћи до смиривања, нико неће вршити притисак на куповину већег броја производа, а ако су очекивања да ће цене ићи рапидно горе, свакако да ће људи хтети да се заштите од тога. И тим чином што хоћемо да предупредимо будући раст цена, у ствари на најгори могући начин утичемо управо на њихов раст, објашњава професор Економског факултета. Он каже да на том психолошком нивоу доживљава и очекивања НБС о смиривању цена.
Поготово што ће, као сматра, инфлација бити спољног карактера и наша држава није у прилици да много тога контролише.

„Ако се државе не изборе са растом цена док су оне ниске, док су једноцифрене, онда цене улазе у ону другу фазу инфлаторних очекивања и у основи њиховог повећања не морају да буду реални фактори, попут повећања цена енергије, него цене пумпају инфлациона очекивања свакога од нас. А онда када цене расту, свако покушава да се заштити тиме што диже своје цене, то онда раде и други и то је тук на лук“, сликовито објашњава наш саговорник.

То је та инфлациона спирала, каже Савић, додајући да не жели да верује да ће до тога доћи, али не искључује ни ту могућност.

Предстоји нестабилан период

„Многи у свету нису оптимисти. Не очекују да ће ова ситуација брзо да се смири. Многи говоре о више година са потпуно неизвесним сценаријем. Свету ипак предстоји нестабилан период, у коме ће бити како се ко снађе. Америка штампа убрзано новац који нема реално покриће који ће Америци помоћи, али ће се остали део света добро забавити у лошем смислу“, оцена је нашег саговорника.
Он ипак сматра да у Србији још можемо да се боримо са тиме. Нису то нека екстремно велика повећања цена, али у односу на пре две-три године, значајно су порасли неки издаци, посебно за храну. Израчунао је, каже, да нам је 13-14 процената повећана цена хлеба, а то је основна животна намирница, поготово за људе са скромним примањима.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала