Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Како извући максимум из свог мозга — и осетити срећу

CC0 / Pixabay / Радост
Радост - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2021
Пратите нас
Дубока преданост послу из које се рађају ремек дела је стање познато ствараоцима. У тим тренуцима особа се осећа испуњено и срећно. Стручњаци то стање описују као улазак у „ток“ или „зону“, међутим, овај феномен још није у потпуности разјашњен.
Концепцију „тока“ предложио је 1975.године амерички истраживач са универзитета у Чикагу — Михаљ Чиксентмихаљи. Он је с колегама проучавао срећу и покушао да схвати када се јавља код људи. Овог научника мучио је следећи парадокс: чак и кад би људи живели боље, осећали би досаду и незадовољство собом.

Срећу доноси стваралаштво а не новац

Закључак је да срећу не доноси материјално благостање, већ нешто друго.
У почетку су истраживачи радили интервјуе и анкете, затим су од испитаника тражили да носе пејџере и неколико пута дневно им слали сигнале када је требало да опишу шта осећају у том тренутку. Многи су осећали посебан ентузијазам и радост кад су радили оно што воле. А независно од тога које су националности, професије, животног стандарда, то осећање описивали су на исти начин.
CC0 / пиксабеј / Срећу не доноси материјално благостање...
Детињство - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2021
Срећу не доноси материјално благостање...
На основу података добијених из различитих делова света, овај научник је извео формулу оптималне радости или, како се то каже, уласка у „ток“, „зону“. Увек постоји нешто у чему човек може максимално да испољи себе и у чему је вешт. Постоји јасни циљ и тренутка повратна веза. Све то омогућава да се човек у потпуности фокусира на конкретан задатак, да заборави на све остало. У таквим тренуцима губи се осећај времена и унутрашњег „ја“.
Чиксентмихаљи је основао нову дисциплину — позитивну психологију и написао неколико бестселера. Његов најпопуларнији рад тако се и зове „Ток“. Међутим, научник је увек наглашавао да то није његово откриће: он је само увео у научну терминологију оно што је било познато и старим филозофима, индијским јогинима, даоистичким монасима, хришћанским мистицима и многим генерацијама стваралаца.

Важно је бити позитиван

Упркос деценијама истраживања, стање „ тока“ остаје загонетка. Чак и кад су испуњени сви услови, ово стање настаје спонтано и ни издалека не код свакога: немогуће га је постићи „према инструкцијама“ и тренингом. Ако, примера ради, човек само помисли на крајњи резултат, враћа се у обично стање. С друге стране, у „зони“ га држи добро расположење и стална повратна веза, пре свега позитивна.
Познато је да неки јаче доживљавају „ток“ — на пример, пажљиви људи. У једном од својих недавних радова, Чиксентмихаљи је одлучио да ово запажање провери на играчима билијара.
Истраживачи су замолили учеснике испитивања да попуне упитнике на крају експеримента. Показало се да су се они који су позитивно реаговали на игру — било да су они професионалци или аматери — осећали опуштено и самопоуздано, имали бољу контролу над својим ударцима и генерално били задовољни собом. Они који су били фиксирани на грешке и доживљавали негативне емоције чешће су били расејани и, сходно томе, играли лошије.
CC0 / Pixabay / Важно је остати позитиван.
Насмејане жене - Sputnik Србија, 1920, 31.10.2021
Важно је остати позитиван.
Научници су констатовали да је кључни фактор за излазак из стања „тока“ — расејаност. Али чак и кад су испуњени сви услови, неки учесници експеримента нису ушли у „зону“, иако су раније побеђивали у играма. Ауторима истраживања је било тешко да ово објасне.
Још занимљивији феномен је групни улазак у „ток“. Ово је добро познато, на пример, спортистима и музичарима који нешто раде заједно. Међутим, веома је тешко то објективно проучити, ослањајући се не само на анкете. Прво такво истраживање урадили су научници из Аустралије, Јапана и САД. Позвали су волонтере, поделили их на парове и замолили да користе компјутерски симулатор свирања музичког инструмента. Учесници су притискали тастере, трудећи се да одрже прави ритам.
Сваком од њих одрађена је магнетна резонанца и електроенцефалограм мозга. Мерења су рађена и паровима, и онима који су свирали самостално. Понекад је намерно мењан ритам музике како би се људи избацили из „тока”, али не и из тимске активности.
Анализом резултата, научници су открили јединствену особину групног тока: били су повећани бета и гама ритмови мозга у средњем темпоралном режњу, где се информације обрађују. Најинтересантније је да је мождана активност чланова тима била синхронизована. Такав феномен је раније примећен, на пример, код ученика, али сада је познат и механизам настанка овог необичног стања.
Облакодери - Sputnik Србија, 1920, 21.10.2021
ДРУШТВО
Зашто људе боли глава када гледају у високе зграде? Научници тврде да имају одговор
Астронаути у свемиру под великим ризиком... - Sputnik Србија, 1920, 19.10.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Путовање у свемир може имати штетан ефекат – на мозак
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала