Лекови против вируса корона: Пилуле које спасавају живот

Досадашња искуства у борби против епидемије ковида показала су да су два лека ефикасна код оболелих од корона вируса. Према речима стручњака, ови препарати умањују потребу за болничким лечењем и смртне исходе код високоризичних пацијената.

Антивирусна терапија је болна тачка савремене медицини. Постоји јако мало препарата који гарантовано убијају патогене. Ствар је у томе што вируси могу да делују само у живој ћелији. Ван организма, на пример, на предметима, кожи тела, они су практично неактивни. И тамо их је лако уништити антисептиком који садржи алкохол, који погађа липидну мембрану микроба, или се пак могу добро опрати сапуном.

Кад се организам зарази вирусима, они продиру у ћелије и тамо успостављају фабрику за производњу копија. За разлику од бактерија, антибиотици не делују на њих: једноставно не стигну где треба. Неопходно је или убити целу заражену ћелију или омогућити да активна супстанца доспе унутар ћелије.

Прва варијанта је фактички хемотерапија са свим њеним непријатним последицама.

Код друге постоји низ проблема: како правилно користити лек и препознати мету а да се не оштети сама ћелија.

За најопасније инфекције, као што су ХИВ и Хепатитис Ц створени су ефикасни лекови директног дејства. Уз редовну примену лекова оптерећење је сведено на минимум и инфицирана особа заправо може да води сасвим нормалан живот.

Како функционишу антивирусни лекови

Питање да ли су уопште потребни лекови против грипа и других респираторних инфекција остаје отворено. Већина ових болести није опасна и пролази сама од себе за недељу или две. Међутим, 2002-2003 године.у Кини је избила епидемија пнеумоније са стопом смртности од десет одсто. Ову инфекцију изазвао је вирус корона САРС. Научници су још тада почели да развијају лек, али се епидемија брзо завршила и експерименти су прекинути.

Прошле године, чим је дешифрован геном новог вируса корона, ови производи су „извучени из фиоке“ и настављен је рад на њима. Конкретно, једињење синтетизовано у „Фајзеру“ успешно је спречавало размножавање вируса САРС-Kов-2. Његова мета је главна вирусна протеаза, ензим који разграђује протеине.

Када вирус САРС-Kов-2 уђе у ћелију, он користи њене ресурсе да синтетише сопствене протеине. Прво се формирају два дуга полипротеинска ланца. Две протеазе-главна и слична папаину – разлажу се на фрагменте од којих се састоји вирусна РНК. Молекул, који је изумео „Фајзер“, везује се за главну вирусну протеазу и спречава је да функционише. Ланац полипротеина остаје нетакнут и сходно томе, склапање нове РНК се ремети. Због овога не долази до размножавања вируса. Ови лекови се називају инхибитори протеазе.

Супстанца је била намењена за интравенску примену, али су је научници брзо претворили у таблете и објавили формулу у априлу ове године. Пилула је још позната под експерименталним именом ПФ-07321332.

Препарат је истовремено прошао другу и трећу фазу клиничких испитивања на три хиљаде људи из различитих земаља, укључујући Русију. Привремени резултати су били толико добри да је „Фајзер“ престао да регрутује волонтере и објавио резултате у саопштењу за јавност.

Тестирање лека се вршило на одраслим особама које су имале симптоме вируса корона и које су биле позитивне на ПЦР тесту. Сви они спадају у групу ризичних испитаника, али су се до сада лечили амбулантно. Свако од њих је имао бар један од фактора који погоршавају ову болест: старост, дијабетес, срчане или плућне проблеме.

Неким од добровољаца даван је два пута дневно или „плацебо“ или пилула ПФ-07321332.

Резултат је показао да је међу пацијентима који су били болесни само три дана (њих 389) а добили су пилулу ПФ-07321332 мање од 0,8 одсто морало је да буде хоспитализовано у наредних месец дана и нико није преминуо.

Међу онима који су добили плацебо (385), седам одсто је хоспитализовано (око 27), а седам је преминуло.

Следећу групу чинило је 607 испитаника који су били болесни пет дана пре самог испитивања. Шесторо од њих је хоспитализовано, није забележен ниједан смртни случај.

Од оних који су примили плацебо (612) - 41 особа се нашла у тешком стању, а десет је умрло.

Лек, како кажу стручњаци, смањује хоспитализацију и смрт за 89 одсто код пацијената који имају корона вирус и спадају у високоризичну групу. Међутим, треба га што је пре могуће применити, док се болест не погорша. Постоји још једна важна ствар. Пацијентима је дат ПФ-07321332 у комбинацији са „ритонавиром“. Овај лек се користи у антивирусној терапији ХИВ-а већ десет година. Сам по себи је неефикасан против ковида, али је појачао дејство инхибитора протеазе, који пребрзо губи активност када се узима орално. У току су клиничка испитивања двоструког „коктела“ под називом „Пакловид“.

Нада и страх

Рани резултати показали су високу ефективност још једног антивирусног лека у таблетама - ЕИДЂ2801 ( „молнупиравир“) компанија „Мерк“ и „Риџбек биотерапеутикс“.

Лек је синтетизован на универзитету Емори (САД) пре пар година за борбу против грипа. Испоставило се да успешно сузбија размножавање вируса корона. Једињење се уграђује у вирусну РНК и квари је. Са сваком копијом расте број мутација, а као резултат вирус умире.

Лек је тестиран на пацијентима оболелим од тешког облика ковида, али резултата није било. Тестирање је затим почело на онима коју су оболели највише пре пет дана и лече се амбулантно. Пацијенти који су узимали ЕИДЂ2801 у раној фази болести двапут ређе су завршавали у болници. Ризик од смрти је такође био упола мањи.

Велика Британија је већ одобрила „молнупиравир“ за хитне случајеве, а „Фајзер“ пипрема документе за регистрацију „Паксловида“ у САД.

Али питања остају. Научници нису објавили детаљне податке клиничких испитивања како би лекари могли да их провере и процене ризике за конкретне пацијенте. Није јасно да ли постоји ризик од развоја резистентних сојева корона вируса при употреби ових лекова. Ово посебно важи за пацијенте са имунодефицијенцијом – они су дуго болесни, а патоген у њима еволуира брже. Нема информација о нежељеним ефектима.

Нису проучавана ни мутагена својства ЕИДЂ2801. Ако може да се интегрише у РНК вируса и уништи је, зар неће исто радити са људском РНК? Најзад, оба лека су веома скупа и курс лечења кошта више хиљада долара.

Неколико лекова који су раније уливали наду – „лопинавир“ (терапија ХИВ-а), „хидроксихлорокин“ ( антималаријски лек) и „ивермектин“ (против паразита) – у даљим тестирањима су се или показали као неуспешни или ду дали опречне резултате.

Лекови не искључују потребу за вакцином

У савременој медицинској пракси у овом тренутку примењује се врло мало лекова који директно убијају вирус у телу. Један од њих је „фавипиравир“. Направљен је у Јапану 2002. као средство против грипа. Он се активира унутар ћелије и везује вирусну РНК полимеразу, блокирајући размножавање вируса. Та супстанца такође уноси смртоносне мутације у геном патогена. У лабораторијским тестирањима показало се ефикасним и против изазивача ковида 19, а тестирали су га на људима и одобрили за амбулантно лечење у Русији, Индији и Кини.

У Русији „фавипиравир“ улази у препарате „арепливир“, „коронавир“, „авифавир“, а сада и у „ковидолек“. Користе их за амбулантне пацијенте и у стационару. У клиничким испитивањима пацијенти који су их узимали недељу дана чешће су осећали побољшање него контролна група.

Охрабрујући су и подаци о моноклоналним антителима, али она су скупа и примењују се само у болницама – уносе се интравенозно као и „ремдесивир“, антивирусни препарат одобрен у САД за хитне случајеве, а у Русији само пацијентима у стационару са здравственим специфичностима.

Експерти организације Кокран нису пронашли убедљиве доказе да „ремдесивир“ значајно смањује смртност или побољшава стање тешких пацијената, а ни Светска здравствена организација засад није дала препоруку за тај лек.

Међутим, чак и да буде доступно неколико антивирусних лекова одједном, то не отклања потребу за вакцинацијом. Искуство показује да сваки лек има много ограничења и нежељених ефеката. Уз то, лечење ковида у раној фази вероватно ће довести до слабог стеченог имунитета, па дакле и већег ризика од поновне инфекције.