Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Неуобичајена пракса у Америци: Шта стоји иза Трампове поруке Београду и Приштини

© Фото : OCTAVIO JONESБивши амерички председник Доналд Трамп на митингу својих присталица на Флориди
Бивши амерички председник Доналд Трамп на митингу својих присталица на Флориди - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2021
Пратите нас
Ситуација на Балкану по свој прилици занима не само актуелну америчку администрацију већ и ону претходну, што говори порука бившег председника Доналда Трампа људима у Србији и на Косову да „историјски договори постигнути за време његовог мандата не смеју бити напуштени”. Питање је – шта заиста стоји иза ове његове поруке Београду и Приштини?
Како за Спутњик каже политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, овакав иступ бившег председника САД није део уобичајене политичке праксе у Сједињеним Америчким Државама.
„Посматрано у контексту америчке унутрашње политике ово јесте необично, јер се бивши председници традиционално не мешају и не дају изјаве током мандата другог председника, поготово везано за спољну и унутрашњу политику државе“.
Наш саговорник каже да је то била традиција која је важила и која се врло ретко кршила од стране бивших председника.
„Наиме, они јесу имали више прилика да говоре, добијали су често и новац за то, али су се ретко усуђивали да коментаришу нека актуелна питања која су по дефиницији у надлежности друге администрације, осим ако је то у контексту неког сећања или објашњавања зашто су они нешто радили током свог мандата. Али никада се нису овако директно наметали у погледу питања која спадају у надлежност садашње администрације и њене спољне политике“, објашњава Кесић.

Шта стоји иза Трампове поруке

Међутим, како он додаје, ако ову Трампову поруку посматрамо у контексту свега онога што се дешавало пред последње председничке изборе, односно свега онога што су бивши председници САД – Клинтон, Обама и Буш радили за време кампање, попут излазака у јавност и осуђивања Трампа како због унутрашње политике, тако и због спољне политике и ставова везано за националну безбедност, чини се да се та традиција, на жалост, мења.
„Тако сада и Трамп све више излази у јавност и критикује председника Бајдена и његову администрацију, па ми се у том смислу чини да бивши председник не само да жели да искористи Бајденову растућу непопуларност како би се позиционирао за оно што сви очекују, а то је да се кандидује на следећим председничким изборима, већ и да жели да покаже гласачима да је врло активно укључен у кључна питања не само унутрашње политике САД, већ и спољне. Зато и овај његов последњи потез сагледавам о оквиру те унутрашње политичке расправе и борбе која се и даље води у Сједињеним Држава“, каже Кесић.
Такође, примећује наш саговорник, треба имати на уму да су бивши председник и амбасадор Ричард Гренел Вашингтонски споразум видели као један од највећих успеха за време Трамповог мандата, а спор између Београда и Приштине дефинисали су у контексту неких дугорочних спорова између два народа који траје деценијама:
„Они сматрају да је Трамп направио нешто што нико пре њега није могао, односно довео је две стране у позицију да се договоре, те да је тај споразум био само први корак према неком међусобном договору и признавању. Трамп је и током председничке кампање у сваком свом говору то користио како би показао да је способан да се бори са најтежим ситуацијама које се тичу међународних односа“.
Због тога, али и зато што су сада сви свесни да Бајденова администрација нема капацитета да се више ангажује на Западном Балкану, наш саговорник сматра да Трамп види прилику да упре прстом у нешто што је он дефинисао као један од важнијих успеха његове политике и да истовремено критикује ову администрацију јер она не показује лидерство у погледу решавања проблема између Београда и Приштине.
У том смислу, додаје Кесић, основна мотивација за овакав потез јесте унутрашња политичка борба и много више има везе са ситуацијом у САД, него са ситуацијом у Србији.

Унутрашњи проблеми приоритет Бајденове администрације

На питање, да ли је за време Трампове администрације званични Београд ипак могао мало лакше да дише, имајући у виду ангажовање Бајденовог изасланика Гаријела Ескобара на овим просторима и поруке које шаље, Кесић каже:
„Нисам сигуран. Ја сам један од ретких који са доласком Бајдена није очекивао неке велике промене када је реч о спољној политици САД и политици према Западном Балкану јер сам гледао шири контекст свих проблема са којима нова администрација мора да се избори. Ту су на првом месту, наравно, унутрашњи проблеми који су у међувремену само нарасли јер се са доласком Бајденове администрације ситуација у САД још више искомпликовала. Имамо све веће проблеме, поготово економске, а ова администрација свакога дана показује да је малтене у некој фази кризног менаџмента и тешко се сналази са свим кризама“.
Када је реч о спољној политици, Кесић признаје да се види нешто што он није очекивао до те мере, а то је да постоји континуитет неких кључних политика Доналда Трампа:
„На пример, мислим на повлачење из Авганистана или коришћење Трампове реченице да Америка никада више неће користи своју војску и војну моћ да гради државе било где у свету. Такође, демократе и Бајден се нису окренули мултилатерализму везано за трговинска питања и више нико о томе и не прича, а сећамо се да је порука „Америка на првом месту“ била једна од кључних елемената политике Доналда Трампа“, напомиње наш саговорник.
Иако, како Кесић додаје, у региону Западног Балкана са појавом неког новог америчког функционера или неке нове изјаве људи почињу да спекулишу да се Америка више ангажује на овим просторима, у суштини нема никаквих индикација да САД има вољу или могућност да се више ангажују, јер су амерички приоритети негде друго.
„То што Ескобар сада ради јесте да ствара перцепцију да је Америка поново ту присутна, да је више ангажована, али ако пажљиво слушате његове изјаве видећете да Америка и ова администрација виде себе као некога ко је ту да подржи напоре Европске уније“.
Они, оцењује Кесић, у том процесу за себе не виде водећу улогу, иако би многи то желели, и зато САД и Ескобар стално понављају да ће ту да буду у улози подршке свему ономе што ради ЕУ, мада их јако фрустрира то што Брисел није јасно дефинисао пут за чланство земљама Западног Балкана које би могле да остваре у релативно брзом року.
„У том контексту нема никаквих индикација да се било шта ново дешава и мислим да Трамп ту види простор који може да искористи, тим пре што он покушава да искористи сваку прилику да покаже разлику између себе и Бајдена у смислу да је он способнији, активнији и да има више енергије и спремности да се бави разним питањима, не само унутрашње већ и спољне политике“, објашњава Кесић.
Томе у прилог, истиче Кесић, иде и чињеница да је Трамп последњих месеци имао разговоре са представницима српске заједнице у САД, као и са неким својим блиским људима који имају контакте унутар српске заједнице.
„Редовну комуникацију са људима из наше заједнице има и амбасадор Ричард Гренел, али је он сада осетио потребу да покаже да је спреман да разговара и са представницима албанских заједница. Наиме, он покушава да представи себе као некога ко је неутралан у овом питању, јер је од стране Албанаца у САД наишао на велику осуду и критику да је пристрасан и да превише навија за Београд“, закључује Обрад Кесић.
Подсетимо, бивши председник САД Доналд Трамп је, како је на Твитеру пренео шеф његове канцеларије за комуникације Тејлор Бадович, навео да су људи из Србије и Косова превазишли невероватне препреке на путу ка економској нормализацији. „Договори којима је посредовала моја администрација су историјски и не смеју бити напуштени, животи су у питању“, рекао је 45. амерички председник и указао да је овај регион превише важан и да су људи предуго чекали било какав напредак, да би сада све било одбачено.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала