- Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Русија ће бранити Белорусију и атомским оружјем, ако треба /видео/

© Sputnik / Пресс-служба МО РФ / Уђи у базу фотографијаБалистичке ракете Русије
Балистичке ракете Русије - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2021
Пратите нас
Заједничка војна доктрина коју су Русија и Белорусија недавно потписале, као један од 28 докумената који убрзава интеграцију ове две земље, изазвала је велику пажњу у свету, пре свега због става да ће се напад на једну сматрати нападом на целу савезну државу. А одговориће се свим средствима, укључујући и атомско оружје.
Нова доктрина омогућава да се, иако данас на територији Белорусије нема руских војних база, оне могу ускоро појавити. Цела Белорусија биће прекривена (заштићена) руским системима противваздушне одбране, а ако буде било потребно, биће постављено и ракетно оружје.
Ово је изазвало посебну пажњу „колективног Запада“. Они којима не смета што се на територији Немачке и Балтичких земаља налази атомско оружје Америке и северноатлантске Алијансе, одједном су се забринули за суверенитет Белорусије! Одговор је стигао са самог врха белоруске државе — управо руско атомско оружје гарантује суверенитет Белорусије!
Чим је доктрина објављена, настала је драма библијских размера.

Боже мили, чуда великога…

Да су сада она времена када је народни певач уз гусле обавештавао народ о најважнијим догађајима, вероватно би оно што се догађа објаснио речима: „Боже мили, чуда великога“… и онда би испричао како је 3.000 голоруких и босоногих избеглица које су се појавиле на граници Белорусије са Пољском, тражећи да их пропусте у Немачку, изазвало толику панику у Пољској да је послала 12.000 војника (четири на једног, да не буде забуне!) одевених и обучених по НАТО стандардима, да је бране! Литванија је послала 1.500.
Реаговала је и ЕУ — не да помогне слањем хране, воде, лекова и одеће избеглицама, већ да запрети Белорусији. Ако одмах не склони гладне и јадне са граница демократске и хумане Европе, увешће јој нове санкције — такве, да ни Белоруси неће имати шта да једу. Да ли ће после и њих враћати са својих граница, или ће бити мекшег срца, не кажу.
Ни Уједињеним нацијама не пада на памет да и Европа и Америка, које су заједничким снагама разориле њихове земље, имају неке обавезе према тим људима. Није баш најјасније по чему се ове избеглице које стижу у Белорусију авионима, разликују од оних које су пре две године ишле у Европу чамцима, преко мора. Можда по томе што је чамце и бродове било лакше потопити?

Крива је, ипак, Русија

Наравно, сва та бука и збрка није никако могла проћи без Русије. А и како би, кад иза сваког зла на свету стоји управо Путин. Он шаље авионе „Аерофлота“ у Сирију и Турску да отуда довезу те несрећнике управо на пољску границу и тако освети Белорусију којој је Запад увео санкције (кад већ није успео да смени Лукашенка). Компликовано? Наравно, поготову ако се зна да „Аерофлот уопште не лети у ове земље. Али, то и није важно, потребан је само повод. Циљ је Русија, а Белорусија је само средство. Зато се у Црном мору, у територијалним водама Украјине, додатно интензивира пловидба америчких ратних бродова, надлећу га бомбардери што британски, што амерички… не зна се да ли са циљем да испровоцирају или уплаше Русију, али се зна да су много љути што Путин, тамо где су угрожене руске границе, поставља војску и оружје.
Ситуација је, бар у томе се слажу и Исток и Запад, озбиљнија него у време Хладног рата. И тешко да ће заиста хумана одлука градоначелника Минхена да прими избеглице било шта изменити. Осим судбине тих несрећних људи. А то јесте велика ствар, иако ће се за наставак провокација већ сутра наћи нови повод.
© Пресс-служба Минобороны РФ / Уђи у базу фотографијаПилот руског војног авиона прати амерички разарач у Црном мору
Пилот руског војног авиона прати амерички разарач у Црном мору - Sputnik Србија, 1920, 13.11.2021
Пилот руског војног авиона прати амерички разарач у Црном мору
И тако се враћамо Доктрини која је толико узбудила духове на Западу. Руски министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да је Доктрина настала како би се координисало деловање две државе које морају да одговоре како на војне претње, тако и на политички и економски притисак од стане колективног Запада.
Према његовим речима, тренутни ниво сарадње војних сектора Русије и Белорусије омогућава да се правовремено адаптирају задаци у сфери безбедности у односу на оно што се дешава у свету и да се ти задаци ефикасно решавају.
Свакодневне провокације, нарастање броја НАТО војника на границама и Русије и Белорусије, представља озбиљан изазов. И може му се парирати само кроз заједнички одговор на претње, кроз припрему армија по заједничким стандардима, по истом програму. То мора бити програм узајамне сарадње, заједничких вежби и маневара, али формирање заједничке противваздушне одбране…

Озбиљан корак ка коначној интеграцији

Осим војне сарадње, нови споразум са 28 тачака предвиђа озбиљан корак ка коначној интеграцији две земље. Он дефинише интеграцију валутних система, опште принципе за наплату индиректних пореза, борбу против тероризма, узајамни приступ јавним набавкама и државним налозима. Јединствена ће бити и макроекономска политика, земље ће интегрисати платне системе и ускладити монетарну политику, формирати заједничка тржишта нафте и гаса и много чега још, али, према Путиновим речима, нема везе са унутарполитичком ситуацијом, већ да је његов циљ — корист за грађане обе земље.
Интеграција две државе је започела 1995. године, када су Борис Јељцин и Александар Лукашенко потписали Споразум о формирању Савезне државе Русије и Белорусије.
А идеја о уједињењу настала је још раније, одмах после распада СССР-а, када су две новонастале државе потписале Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи и још низ уговора који су регулисали јединствени економски простор, координацију финансијске царинске политике, укидање пограничне контроле … Током протеклих двадесет година склопљено је више од 200 међудржавних уговора и споразума који регулишу разне области сарадње.
Како савремено руско оружје мења начин модерног ратовања, можете видети у емисији „Мој поглед на Русију“, главне уреднице Спутњика Србија Љубинке Милинчић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала