Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Борба за историју: Комично је кад неки кажу да бране слободу а иза њих стоје Пентагон и НАТО /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићПротест против прогона професора Милоша Ковића
Протест против прогона професора Милоша Ковића - Sputnik Србија, 1920, 14.11.2021
Пратите нас
Живимо у свету манипулација космичких димензија, а део тога су и манипулације историјским истинама о Србима. Али комично је кад неки кажу да о српској историји причају слободно, а иза њих стоје Пентагон и НАТО. То је оцена саговорника Спутњика поводом учесталих покушаја ревизије српске историје.
Хегемон покушава да овлада овим простором, али не као раније шаљући трупе, него другим средствима, преко невладиног сектора, медија, а обавезно покушава да контролише универзитет — тако се одгајају људи који онда одгајају студенте да шире „њихову истину“, образлаже социолог др Слободан Рељић.

Борба за историјску истину

Академик др Славенко Терзић слаже се да је кључни проблем што таква тумачења историје не стижу из озбиљних научних центара, него од невладиних организација, Хашког трибунала, разних политичких рецензената, све са циљем да се на тај начин мења историјска и друштвена свест. Стратешки важно место у борби за историју имају просвета, образовање и наука, посебно историјски уџбеници, каже Терзић. Он подсећа да је с тим у вези петицију покренуо академик Љубодраг Димић.
„То је врло важна иницијатива. Проблем је у томе што је код нас дозвољено да у једном моменту имамо око 80 издавача уџбеника, а појавили су се и домаћи и страни издавачи. Доминантан је немачки издавач. А стратешко је питање на каквим ће се уџбеницима васпитавати српска омладина. Ако препустите странцима да они раде уџбенике, да они моделирају свест, смисао свега тога је да се ми осећамо криви и да се стидимо своје историје“, оцењује Терзић, уз поруку да држава треба да има кључну улогу у овој области.

Случај професора Ковића није усамљен

Саговорници Спутњика у том светлу сагледавају и случај професора Милоша Ковића, који би могао да остане без посла на Филозофском факултету, иако испуњава све услове за избор у звање редовног професора. Разлог су, како верује велики део јавности, његова опредељења и отворено залагање за српске националне интересе.
Случај професора Милоша Ковића, сматра академик Терзић, није од јуче, јер су већ годинама присутни обрачуни те врсте. Терзић наводи и пример из личног искуства, кад је после 5. октобра пријавио пројекат на тему „Европа и Срби 1804—1918“. Пројекат је прво послат у Немачку па у Италију, а онда је одбијен, јер је његов рецензент, експерт Хашког тужилаштва Ђузепе Бјанкини написао да постоји опасност да резултати пројекта ојачају националистички приступ у Србији.
Он такође указује на проблем да иако имамо озбиљне историчаре у научним институтима, тих људи нема у медијима. „Постоји само оно што је пропаганда, па наша јавност нема реалну представу шта је озбиљна историјска наука, а шта манипулација и политичка, хашка злоупотреба и инструментализација наше историје“, каже Терзић.

Данашњи „Калаји“ су прозирни

Терзић повлачи паралелу с временом кад је Бењамин Калај, окупациони управник Босне у 19. веку, говорио о „душевном прерађивању“ тамошње јавности.

„То је то радикално политичко преваспитавање. Он је постао окупациони управник Босне 1882. и до 1903. успео да уради невероватну ствар. Прво је конструисао појам Бошњак, конструисао тезу да су муслимани потомци богумила, целу инфраструктуру и све у функцији душевног прерађивања Босне“, каже наш саговорник, додајући да су данашњи „Калаји“ многобројнији, али да нису на нивоу оног из 19. века, јер је оно што раде доста прозирно.

Слободан Рељић додаје да су настављачи те традиције такође у сталном ризику, пошто читава њихова инфраструктура може да падне кад оду они који су их овде довели.
„Сетите се како су они који су 1943. причали да је немачка историја дивна, а онда 1945. били у животном ризику. Ви сте у ризику и кад седите у Београду и причате да говорите слободно, а иза вас стоје Пентагон и НАТО, причате оно што амерички председник жели да чује. Интелектуална је храброст да се супротставите том хегемонизму, а циљ хегемоније је одржавање статуса кво. Ти који то раде имају неку накнаду, али не мора да значи да је то дугорочно. Они као што сад неком служе, за 15 дана могу да испадну из игре. И ако иза вас стоји НАТО, ви сте опет у ризику“, уверен је Рељић.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала