Ванредно стање због енергетског колапса | Енергија Спутњика

Најпре је Албанија, још у октобру, а потом и Северна Македонија, прошле недеље, прогласила ванредно стање по питању снабдевања електричном енергијом, а вест овог викенда била је да је Украјина суочена са енергетском кризом због тога што због недостатка угља чак 90 одсто државних термоелектрана не ради.

Енергетски колапси, због мањка електричне енергије, скупог природног гаса и велике потражње за угљем натерали су готово све европске земље да преиспитују своје енергетске политике. И на енергетском самиту ЦОП26 првобитна формулација о укидању потрошње угља ублажена је одлуком да се иде на постепено смањење потрошње овог енергента.

Истовремено, у Србији је донета уредба о квоти у систему тржишне премије за ветроелектране. Реч је о документу којим се, на основу пролетос усвојеног Закона о обновљивим изворима енергије прописују квоте у систему тржишне премије за ветроелектране.

У међувремену, од усвајања сета енергетских закона, председник Александар Вучић више пута је изјавио да ће Србија градити капацитете обновљивих извора енергије, да се нећемо брзоплето одрећи угља и најавио да ће се у будућем енергетском миксу земље наћи и нуклеарке.

О томе којим путем и Србија и земље у региону, као и свет треба да иду, која је реална улога ОИЕ у обезбеђивању сигурног и јефтиног снабдевања (како тврде неки аналитичари) електричном енергијом, али и томе треба ли, са садашњим поскупљењима струје, преиспитати потребу системске финансијске подршке произвођачима електричне енергије (што је тема нове Уредбе) у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са Дејаном Стојчевским, техничким директором српске берзе електричне енергије Сепекс.