Нема више ЕУ плаветнила на Јелисејској палати: Шта нам то поручује Макрон

Одлука Емануела Макрона да промени плаву боју на француској застави из светле у револуционарно тамну није отклон првог човека Француске према ЕУ већ одраз принчевске воље уставног и републиканског монарха.

Проф. др Слободан Зечевић, научни саветник у Институту за европске студије сматра да промена плаве боје на француској застави не представља Макронов отклон од Европске уније и додаје да француски председници повремено праве одређене промене у државним симболима.

Председник Француске Емануел Макрон донео је одлуку да промени плаву боју на француској застави тако што је уместо светло плаве боје Европске уније коју је 1976. године увео његов претходник Жискар Д'Естен, вратио „револуционарну“ тамно плаву.

Принчевска воља републиканског монарха

Зечевић истиче да је Жискар Д'Естен својевремено „успорио Марсељезу“, а да је Митеран кад га је наследио убрзао такт националне химне. Кад је реч о бојама заставе, дешавало се и у прошлости да се мењају нијансе у складу са естетиком, модом или укусом председника.

„То се смара неком врстом принчевске воље јер француски председник је нека врста уставног и републиканског монарха. То је и била замисао Де Гола 1958. године кад је увео председнички систем. Пошто више Француска није краљевина, а треба јој јака извршна власт, онда је он увео једног председника који има широка овлашћења и нека је врста симбиозе и симбола државе, па у складу с тим он има неписана овлашћења да понешто у симболичком смислу измени у државним симболима. Не радикално, него у нијансама“, објашњава Зечевић.

Према његовим речима, промена нијансе плаве из „европске“ у „револуционарну“, није политичка порука јер тешко да би Макрон са својом идеологијом и филозофијом правио отклон од ЕУ на тај начин јер он је либерално и проевропски орјентисан сам по себи.

Црногорска плаветна – еклатaнтaн случај глупости и незнања

Хералдичар Драгомир Ацовић не придаје превелики значај одлуци Мкарона уз напомену да значај целој тој ствари дају људи који су за или против француског председника, а не за или против одређене нијансе у боји француске заставе, јер људи то најчешће и не примећују.

Он подсећа да смо имали „еклатантне случајеве глупости и незнања“ кад је Црна Гора у време док је имала исту заставу као Србија, решила да се њихова застава разликује по томе што код њих није плава боја него је плаветна, „као да између појма плаво и плаветно постоји суштинска разлика“.

„Не постоји никаква суштинска разлика, поготово што први опис Кнежевине Србије користи исти израз плаветно, или челикасто угасито. Што буквално не значи ништа. Е сад, ми смо својевремено кад је утврђиван еталон грба и заставе Србије прописали која тачно мора бити нијанса плаве боје, међутим они који заставе наручују и они који их израђују најчешће о томе немају појма нити им то било шта значи, нити сматрају да на то треба обраћати неку нарочиту пажњу“, наглашава Ацовић.

Луксембург и Холандија – све нијансе плаве

Следствено томе, кад се око таквих ствари постави питање онда се мора поставити и контрапитање: Коме је та врста дискусије уопште потребна? А Ацовић не верује да су француски грађани запазили промену нијансе плаве на застави на Јелисејским пољима, уколико им неко није скренуо пажњу.

Он напомиње да плава боја у хералдици нема нијансе и да се верује да је „плава-плава све док се препознаје као плава“. Међутим, у вексиологији, науци или теорији о заставама, постоје одређене дилеме из простог разлога што је у промету толико застава да су на крају и нијансе почеле да играју одређену улогу.

Застава Холандије

CC0 / Pixabay /

Тако да је битна разлика између плаве боје на застави Луксембурга у односу на плаву боју на застави Холандије, али то никоме ништа не значи све док не истакне једну поред друге, објашњава Ацовић.

Француска (контра)револуционарно плава

Иако се плава боја на француској застави први пут појавила тек за време Француске револуције постоји врло важан „контрареволуционаран“ разлог зашто се нашла на тробојци.

Ацовић објашњава да је централно поље на застави бело јер је застава Француске у време Бурбона била бела, црвено поље је наслеђе црвене орифламе, односно званичне заставе Карла Великог, док је плава увек била боја француског грба.

„Чак и кад човек крене у велике револуционарне промене не може да побегне од одређене традиције и одређеног шаблона, било свесно или несвесно. Тако је и овде случај и не мислим да је то било каква реакција или отклон у односу на заставу ЕУ, јер ЕУ је хибридна институција и бојим се да застава ЕУ никоме ништа нарочито не значи јер је то једна врста политичке декларације“, каже Ацовић.

Највећа увреда – застава ЕУ свуда у Србији

Кад је реч о застави ЕУ, наш саговорник приметио је занимљив феномен у Србији.

„Ми смо већ јако дуго у предсобљу ЕУ и за дивно чудо, заставу ЕУ можете да видите и на најзваничнијим местима у овој земљи иако ми с обзиром да смо у предсобљу ЕУ, можемо бити третирани само као послуга, лакеји, служавке, спремачице итд. А највећа увреда уопште је принцип излагања националних симбола уз симбол некога коме ви желите да се прикључите, а они вас неће“, закључио је Ацовић.