- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Ривалство али не и отворени сукоб: Шта је договорено на самиту Сија и Бајдена

© AP Photo / Susan WalshВиртуелни самит председника САД и Кине Џоа Бајдена и Си Ђинпинга
Виртуелни самит председника САД и Кине Џоа Бајдена и Си Ђинпинга - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2021
Пратите нас
Односи Кине и САД остаће и даље тешки, али су лидери две земље, Си Ђинпинг и Џозеф Бајден, у првом разговору од доласка америчког председника на власт, покушали да успоставе неке „заштитне баријере“ око низа проблема како се ривалство не би претворило у отворени сукоб.
Иако уочи виртуелног самита Бајдена и Сија није било великих очекивања, како каже новинар и спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић, али атмосфера у којој је њихов разговор протекао ипак није била претерано тешка, а размена мишљења је била искрена и могла би да допринесе узајамном разумевању.
То је, додаје он, био и главни циљ који су „архитекте“ овог самита замислиле - да се успоставе неке „заштитне баријере“ око низа проблема који постоје у америчко-кинеским односима, најважнијим билатералним односима у међународној заједници с обзиром на политички, економски и дипломатски значај који две земље имају.

Самит Сија и Бајдена

„Разматран је широк круг питања, али није било никаквог спектакуларног пробоја, па би се могло претпоставити да ће односи две државе и наредних месеци ићи неком силазном линијом, тим пре што оба лидера врло воде рачуна о томе како да њихове политике што боље буду примљене у домаћој јавности. Бивши председник САД Доналд Трамп је, нарочито када је реч о односима са Кином, успео много мостова да спали за собом, па је Бајден веома опрезан да не створи утисак да је попустљив према Пекингу јер би то додатно отежало шансе демократа на изборима у новембру 2022. године“, наводи Коркоделовић.
У том смислу је, како додаје, интересантно да је истог дана када је одржао самит са кинеским председником Бајден успео да у Представничком дому прогура велики инвестициони програм, што би у домаћој јавности могло да се тумачи као једно од његових великих достигнућа.
Током вишечасовног видео разговора, првог од како је Бајден постао председник, лидери Кине и САД истакли су одговорност својих држава према свету и потребу да се избегну сукоби. Си Ђинпинг је, преносе медији, рекао да Кина и САД као две највеће светске економије и сталне чланице Савета безбедности УН морају да оснаже комуникацију и сарадњу, док је Бајден обећао да ће се позабавити питањима која изазивају забринутост, укључујући људска права и друга питања у индо-пацифичком региону.
Према речима нашег саговорника, питање Тајвана посебно је истакнуто, а председник Си је веома одлучно наступио рекавши да ће Кина предузети драстичне мере уколико Тајван буде предузео неке једностране кораке.
„Тиме је, на неки начин, хтео да упозори САД да не дају тако безрезервну подршку властима у Тајпеју. Иако је Бајден проширио подршку Тајвану у још већој мери него што је то чинио његов претходник у Белој кући, имам утисак да је на овом самиту био доста помирљив јер је рекао да Вашингтон остаје привржен политици „једне Кине“, да поштују сва три заједничка коминикеа између Пекинга и Вашингтона постигнутих 70-их и 80-их година прошлог века, као и такозваних „шест уверавања“ које су САД дале Пекингу у погледу политике према Тајвану. Али, Бајден је додао и да се Вашингтон снажно противи корацима који би могли да промене статус кво или да поткопају мир и стабилност у Тајванском мореузу. Тако да мислим да су две стране веома јасно једна другој предочиле шта се очекује у погледу Тајвана и да би то могло у одређеној мери да смањи ту врућу атмосферу која постоји последњих месеци“, каже Коркоделовић.

Предности и потешкоће

Треба имати на уму, примећује наш саговорник, да су председници двеју земаља у троипосатни самит ушли са одређеним предностима или потешкоћама.
„Председник Бајден је био, на неки начин, под притиском августовског повлачења из Авганистана, али и чињенице да се бори са растућом инфлацијом и да је његова партија недавно изгубила изборе у Вирџинији. То за њега и Демократску странку није баш најповољније имајући у виду да их за годину дана чекају избори за Представнички дом и трећину Сената, а њихови противници републиканци и бивши председник Трамп су веома агилни и користе сваку прилику да им отежају вођење политике“, наводи Коркоделовић.
Са друге стране, како каже, председник Си се на самиту са америчким председником појавио оснажен прошлонедељним Шестим пленумом 19. централног комитета КП Кине, на коме је додатно истакнута његова улога у развоју партије и друштва, а аналитичари сматрају да је на добром путу да добије и трећи мандат генералног секретара на Конгресу Комунистичке партије Кине.
„Кинеско руководство сматра да, упркос веома тешкој глобалној ситуацији због пандемије, пада међународне трговине и међународних економских односа, Кина ипак успева да опстане и да је за последње две године њен међународни утицај порастао. Кина, дакле, делује све одлучније у међународној заједници па отуда и тражи да билатерални односи са САД буду равноправни, да користе и једној и другој страни и да буду на добробит читаве међународне заједнице. Како је председник Си рекао, у наредних 50 година ће развој прилика у међународној заједници у великој мери зависити од односа Пекинга и Вашингтона“, истиче наш саговорник.

Ривалство, али не и оружани сукоб

На питање да ли су председници овим самитом успели у томе да ривалство двеју земаља не пређе у отворени сукоб, Борислав Коркоделовић каже:
„Америка одлучно инсистира на такозваном надметању са Пекингом, што представља одступање у односу на ставове претходних администрација попут оне коју је предводио Џорџ Буш млађи или Барак Обама. Председник Бајден је јасно рекао да циљ САД није оружани сукоб са Кином, али јесте једна тврда трка где свака од страна истиче предности свог друштвено-политичког и економског система и настоји да за вредности које заступа обезбеди подршку не само својих савезника, већ и што ширег међународног аудиторијума.“
Након видео састанка двојице лидера Бела кућа је саопштила да је председник Бајден изразио забринутост због праксе НР Кине у Синђангу, на Тибету и у Хонг Конгу, као и због стања људских права у ширем смислу.
Подсетимо, САД и Кина се не слажу, између осталог, око порекла пандемије корона вируса, правила трговине и конкуренције, ширења нуклеарног арсенала Пекинга, односа према Тибету, као и у погледу Тајвана.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала