Руски доктор: Какве проблеме у организму може да направи млеко

Руски гастроентеролог Андреј Задворнов је за Спутњик открио за кога је млеко корисно, шта значи нетолерантност на лактозу и када се човек мора одрећи млечних производа у исхрани.

Што је човек старији, ситуација је сложенија

Млечни шећер или лактоза, која чини 30 одсто енергетске вредности млека, понекад може да буде узрочник проблема са варењем. Ствар је у годинама, јер на пример, код мале деце млеко (лактоза) се разграђује лактазом — посебним ензимом у танком цреву.

Временом организам све мање и мање производи лактазу. Млачени шећер почиње да се све теже вари: он се налази у дебелом цреву, где улази у интеракцију не са лактазом, већ са бактеријама. Због тога, пола сата након оброка могу се појавити непријатни симптоми као што су надимање, бол и дијареја. Овај феномен се назива „недостатак лактазе".

Према подацима медицинско-генетичког центра „Генотек", нетолерантност на лактозу има 48 одсто Европљана. Статистика у Русији се поклапа са статистиком у земљама Европе. На светском нивоу ове цифре су нешто веће, на пример, у Југоисточној Азији млечни шећер се не апсорбује код 98 одсто популације, а ензим лактазе нестаје код деце већ у узрасту од пет-шест година.

Где се лактоза налази

„Лактоза се не налази само у млеку. Ње има и у сиру, млечним производима, мада у мањој концентрацији, с обзиром да се разграђује бактеријама млечне киселине. Млечни шећер се додаје и у полупроизводе, кондитерске производе, лекове и у храну за спортисте", наводи гастроентеролог Андреј Задворнов.

Међутим, неки људи су толико нетолерантни на лактозу да им је лоше не од шоље млека, већ и од парчета сира. У случају да човек нема неке изражене симптоме он може годинама да пије млеко, да осећа неку малу нелагодност и да не зна о чему је реч.

Алтернатива млеку

„Људи се често, не знајући да су нетолерантни на млечни шећер, обраћају лекарима жалећи се на надутост и нервозу у желуцу. Наравно, недостатак лактозе није болест, друга ствар би била да тело лошије апсорбује хранљиве материје", коментарише гастроенетролог.

Како бисте проверили да ли ће вам млечни производи направити проблеме, потребно је да се уради анализа, као што је тест толеранције на лактозу. У случају да анализе потврде да се млечни шећер усваја лоше, онда је потребно да се лечи и да се коригује исхрана.

„Могуће решење може бити и примена лекова. У неким случајевима недостатак лактозе мора да се лечи. У исхрану је такође могуће укључити млеко без лактозе или млечне производе као што су: јогурт, сиреви, кефир и ацидофилин (јогурт са бактеријом Lactobacillus acidophilus)", рекао је доктор.

Колико млека би требало пити?

Нема потребе одрећи се у потпуности млека и млечних производа. Млеко садржи протеине, витамин Д, фосфор и калцијум. На пример, хроничан недостатак калцијума утиче на крхкост костију и косе и изазива преломе код старијих људи, јер се годинама смањује дебљина костију.

Поред тога, млеко садржи и витамин А који је одговоран за здрав имуни систем, витамин Б12 који утиче да нервни систем буде здрав, затим, садржи калијум који одржава у нормали крвни притисак и рибофлавин (Б2).

Према подацима Министарства здравља Русије, оптимална норма млечних производа за дан је до 200 грама. Ова количина представља превенцију за саркопенију, односно атрофију скелетне мускулатуре, која је повезана са старењем. У овом случају, позитиван ефекат се губи ако дневна норма прелази 400 грама.