„Српски и санскрт су некад били један језик“: Представљен и први санскртско-српски речник

Први санскртско-српски речник има фонд од 70.000 санскртских речи, од којих је преко 5.000 сродно са српским језиком, рекао је данас његов аутор Момир Никић на промоцији речника.

Никић је истакао да је његов речник са 1.261 страном у издању куће „Прометеј“ био сложен пројекат у лингвистичком, лексикографском, техничком и физичком погледу, налик дугогодишњем „послу у руднику старом 3.500 година“.

На промоцији у Клубу РТС-а, Никић је рекао да је у лексикографском смислу то практично скуп неколико речника: значења, морфологије, етимологије, акцента, извора за санскрт, индо-европских компарација, а садржи и лексикон санскртско-српских сродности.

„Ово је први класични речник санскрта на нашем језику. Он је и једини такве величине и сложености на било ком словенском језику. Има знатно мањих дела просте лексикографске грађе, вокабулара и пратећих глосара уз преводе и приручнике…“, навео је Никић.

Према његовим речима, наши најбољи лингвисти су запазили велику сличност српског и санскрта, неки су утврдили да су негде и једном били један језик, али „није никада постављено питање о ком санскрту је реч?“

„Наша истраживања потврђују да је српски најближи најстаријем слоју – ведском и преведском. Довољно је навести огромну блискост у морфологији, флексијама, деклинацијама, конјугацијама, процесима палатализације, еуфонији; бројевима, заменицама, падежима; коренима, суфиксима…“, рекао је Никић.

Он је истакао и огромну сличност „и у лексици о анатомији човека, бојама, природном окружењу, сточарству и пољопривреди, бивствовању, терминима сродства, друштвене организације, религије и ритуала, ратне и војне терминологије“.

„У фонду од неких 70.000 санскртских речи назначили смо преко 5.000 сродних. Већину смо сами констатовали, али знатан је и део оних које су већ до сада запажене“, истакао је аутор.

Историјски санскритски рукописи: верски текст (врх) и медицински текст.

CC BY 4.0 / cropped photo/Wellcome Library, London /

Никић је дипломирао и магистрирао светску књижевност и први је доктор антропологије на Београдском универзитету. Ангажован је на пољу историјске антропологије и антрополошке лингвистике.

Професор доктор Милош Ковачевић је истакао да је Никићев речник, када се говори о мртвим језицима, „можда бољи од свих које имамо на српском језику, или бившем српскохрватском“.

„Ово је књига за све библиотеке, све лингвистичке катедре и за изучавање опште лингвистике на свим факултетима“, истакао је Ковачевић.

Професор доктор Вељко Брборић је оценио да је појава Никићевог речника „важан тренутак у лингвистици Србије“, јер њима спадамо у ред европских народа који су приближили санскрит читаоцима и историчарима језика.

„Ово припада категорији двојезичких речника и у културно-цивилизацијском смислу ће помоћи свима који се баве српским језиком да виде ту старину. Сигуран сам да ће ово бити почетак нових открића“, навео је Брборић.

Амбасадор Индије Санџив Кохли изразио је дубоку захвалност Никићу на речнику, истакавши да је за тај посао био потребан „човек великог интелекта, непоколебиве упорности и посвећености и јаке жеље да истражи неистражено“.

„Санскрт је за нас у Индији свети језик. То је језик старе индијске филозофије, класичне и духовне мисли“, истакао је Кохли.