Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Зашто „Фејсбук“ и „Гугл“ све чешће падају: Телеграм увек стабилан

CC0 / Pixabay / Друштвене мреже
Друштвене мреже - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2021
Пратите нас
Можда је реч о корпоративној саботажи – само је један од многобројних скептичних резона који људима обично падну на памет онда када „Фејсбук“, „Гугл“ или неки други познати интернет-сервис престане да ради. Ипак, иако су све чешћи, падови мрежа не дешавају се нужно из контроверзних разлога.
„Гугл клауд“, „Снепчет“ и „Фејсбук“ поново су пали на одређено време у уторак увече, па корисници нису могу да им приступе. То је други пут за два месеца да су неке од највећих друштвених мрежа и интернет-услуга престале да раде. Почетком октобра били су пали и „Инстаграм“, „Воцап“, „Гугл“, „Твитер“, „Тик ток“... Има и изутетака, апликација „Телеграм“, на пример, радила је без икаквих сметњи.

Зашто падају „Гугл“ и „Фејсбук“

ИТ новинар портала „Нетокрација Србија“ Марко Црњански појашњава да иза друштвених мрежа и интернет-услуга стоје сложене информационо-технолошке инфраструктуре, те падове „Гугла“ везује за техничке грешке у функционисању система, које се обично отклањају за неколико дана.
„’Гуглу’ је у интересу да њихове алате користи што више људи у што више земаља. ’Клауд’ сервери и системи су јако оптерећени. То су изузетне структуре, како ‘Фејсбукове’, тако и ’Гуглове’. У њих је уложено много. То су изузетни хардвери и сервери. Просто се у неким тренуцима дешава да падну сервери, напајања мреже... Може да буде много разлога“, предочава Црњански.
ИТ консултант Војислав Родић додаје да на милијарде људи свакодневно користи интернет за различите потребе и тако оптерећује мрежу:
„Сада сви гледају видео-снимке, играју игрице... Све то оптерећује свеукупне ресурсе. Можда чак нису отказали ‘Гугл’, ’Снепчет’ или ’Фејсбук’, већ неки сервиси који помажу њима да буду толико видљиви у свету. Просечан корисник за те фирме никада није чуо. Оне омогућавају да сав тај саобраћај стигне свима и да свако у свету има сличан доживљај тих познатих сервиса“.
Црњански подсећа да су и пре две, три године „Гуглови“ алати: ‘џимејл’, документи, табеле итд, престали да раде у Србији и окружењу и да су тада многи разматрали контроверзне сценарије, попут тог да је „Гугл“ забранио коришћење алата у нашем региону, али да то ипак није био случај.
© Sputnik / Владимир Трефилов / Уђи у фото-галеријуУзрок пада друштвених мрежа обично су тривијалне техничке грешке.
Мрежа каблова интернет сервера - Sputnik Србија, 1920, 17.11.2021
Узрок пада друштвених мрежа обично су тривијалне техничке грешке.

Контроверзе у другом плану

Родић подвлачи да приликом пада неке од познатих друштвених мрежа или интернет-услуга људи обично прво помисле на контроверзне узроке, попут корпоративне саботаже, али открива да је на крају углавном реч о тривијалним техничким грешкама.
„Десило се да ‘Фејсбук’ није радио неколико сати. Догодила се грешка у адресирању. Та грешка се ретко дешава, а кад се деси има катастрофалне последице и одједанпут се велики сегменти интернета уопште не виде“, објашњава Родић за „Спутњик“.
Ипак, с обзиром на бројне контроверзе које последњих месеци окружују компанију „Мета“, Црњнански сматра да „Фејсбук“ не падне увек нужно због техничких проблема.
„Пад ‘Фејсбука’ се десио, квар је опет отклоњен. Мислим да је био технички, али да је могуће и да је то неко подметнуо, намерно урадио. Ништа не може да чуди, али то сад треба испитати, озбиљно истражити“, закључује Црњански.
Мрежа каблова интернет сервера - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2021
СВЕТ
Поново хаос на Интернету: Пао Гугл, Снепчет и друге платформе, Телеграм ради неометано
Пали интернет сервиси - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
СВЕТ
Опет проблеми са Фејсбуком, Инстаграмом и Месинџером; Телеграм ради неометано
Фејсбук лого - Sputnik Србија, 1920, 04.10.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Зашто је пао Фејсбук - грешка или саботажа инсајдера
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала