Невски – владар који је одбранио Русију од Запада /видео/

Александар Невски поштује се као светац у многим православним црквама, а као владар најпознатији је био по успесима у борби против страних завојевача који су напали Стару Русију са истока и запада. У тој борби није имао пораза. Остала је упамћена кнежева победа над витезовима-крсташима из 1242. године.

Руска православна црква обележила је ове године 800 година од рођења Александра Невског, владара, војсковође, стратега који није изгубио ниједну битку, политичара и филозофа којим се и данас поноси цела Русија. Проглашен је за свеца као прави хришћанин, чувар православне вере и слободе народа.

Новгородски регион у коме је рођен назива се крајем хиљада цркава. И заиста има их много – и великих, и малих, и скромних и раскошних, али симбол и срце Новгорода је Софијска катедрална црква, позната по томе што се у њој молио Александар Невски пред одлазак у Невску битку. Ту су добијали благослов и његови војници, што се може пратити на једва видљивим фрескама и поцрнелим иконама. Време је учинило своје – за 800 година црква је утонула у земљу чак метар и по.

На крсту цркве је голуб. Легенда каже да ће, све док он не одлети – Новгород Бог чувати.

Време у коме је Невски стекао своју славу, али и сачувао кнежевину било је веома тешко за тадашњу Русију. С једне стране је нападала татарско-монголска Златна хорда, а с друге римокатолички крсташи са Запада, који су се, уместо против муслимана на Светој земљи, борили против пагана и православаца. Невски се у тој ситуацији понео као изузетан дипломата – склопио је мир са Златном хордом да би могао да уђе у борбу са крсташима Запада и заштити православље.

Његова логика била је јасна – ако Русију освоје Монголи – они ће се задовољити узимањем данка. Крсташи су имали другачије циљеве – освајање територија и наметање своје вере.

У чувеној бици на залеђеном Чудском језеру 1242. године, Невски је успео да разбије тевтонске витезове-крсташе на мање одреде и намами их на залеђено језеро, где су их сачекале резервне снаге, и потпуно их разбије. То је један од најтежих пораза римокатоличких крсташа који је означио крај њиховог похода против православне Новгородске кнежевине и других руских територија за читав следећи век.

Историчари кажу да је исто лукавство примењено и у Куликовској бици, а касније и у Бородинској.