Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Време чуда под Авалом: Коме уопште може да падне на памет да украде свете мошти из цркве

© Sputnik / Сенка МилошНарод целива мошти Светог Николаја Жичког испред манастира Лелић
Народ целива мошти Светог Николаја Жичког испред манастира Лелић - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Пратите нас
У роману „Време чуда“ Борислава Пекића, на почетку изградње комунистичке Југославије, локални комесари су кречили фреске по црквама. Али, тад није забележено да неко краде свете мошти. Управо то се десило у овом времену. Под Авалом.
Бројни су разлози због којих је неко могао да украде свете мошти, њихово преотимање и куповина су актуелни, а мошти се никада нису чувале. Крађа се догодила јер смо у добу сиромаштва, материјалног и духовног, каже за Спутњик поводом крађе моштију Светог цара Константина из цркве у Зуцама професор Богословског факултета Драгомир Сандо.

Крађа моштију — сиромаштво материјално и духовно

Честице моштију Светог цара Константина, али и Светог Максима Горичког украдене су у понедељак увече из цркве у подавалском селу Зуце. Лопови су разбили прозор цркве и после преметачине из олтара однели кутије са моштима. Полиција за њима трага.
Протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо каже да је мошти могао украсти било ко, обичан крадљивац који зна да вреде, али не зна и зашто, а не искључује ни могућност да је то урадио неко ко верује да ће му помоћи.
„Ко зна из којих побуда људи краду мошти, тешко је продрети у све разлоге. Можда неко жели да их дâ некоме коме су потребне, коме треба помоћ светитеља у дому где је неко оболео, можда некоме цркава стока, можда је неки породични раздор, па рачунају да ће мошти на најбољи начин да им буду заштитник јединства, компактности, црквеног устројства у једном дому. А пролазници то чине да би мошти негде уновчили, има и тога, време је духовног сиромаштва“, истиче овај професор Богословског факултета.
© Sputnik / Сенка МилошМошти Преподобног Јустина Ћелијског у манастиру Ћелије код Ваљева
Мошти Преподобног Јустина Ћелијског у манастиру Ћелије код Ваљева - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Мошти Преподобног Јустина Ћелијског у манастиру Ћелије код Ваљева

Свете мошти нико не чува

Он додаје да свете мошти нико не чува, да их никада није чувао, јер се сматра да за тим нема потребе, па чак и на местима где се чувају цели делови тела светитеља.
„Не постоји ни портир, ни стражар, ни полицајац поред моштију Светог Василија Острошког, ни на Цетињу у манастиру Светог Петра, тако је и у другим црквама, не чувају се ни мошти Светог Арсенија Сремца, монаштво је у келијама. Нема разлога да неко узме пушку и дежура поред манастира, ретко се ово дешавало у прошлости, ово је сиромаштво данашњег времена, где људи покушавају да нешто ућаре у материјалном, али и у духовном смислу“, истиче Сандо.

Да ли лопови знају шта су украли?

Историчар уметности Никола Кусовац за Спутњик каже да је мало вероватно да су починиоци знали да је у цркви честица моштију цара Константина, да није реч о непознатом светитељу, већ о веома значајном. Верује да се ради о незналицама, којима није јасно чему свете мошти заправо служе.
„Пођите од себе, шта ће вам мошти да их држите у својој кући, ако не долази свештеник да обави службу над њима. Ако тога нема, не значи ништа, као да имате комад крпе, није у функцији, зато мислим да ово раде они који појма немају да је ово, како се каже, колатерална штета“, истиче Кусовац.
© Sputnik / Дејан СимићВерници се клањају моштима Светог Василија у Никшићу
Верници се клањају моштима Светог Василија у Никшићу - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Верници се клањају моштима Светог Василија у Никшићу

Светиња као највреднија реликвија

Сандо са друге стане додаје да Руси имају обичај да мошти светитеља чувају у кући, однекуд их донесу, добију на поклон као израз великог поштовања и љубави, јер реч је о, у духовном смислу, највреднијој реликвији која се поштује и дружи на посебном месту.
„То је поштовање које можемо да упоредимо са иконом светитеља заштитника породице код Срба. И сâм сам добио од једног великог руског духовника делић моштију Светог Тихона Задонског. Однећу их у цркву јер ни ја, ни мој дом нисмо достојни да их чувамо.“

Може ли се продати честица ван Србије

Познат као најбољи проценитељ уметничких дела, некадашњи кустос Народног музеја Никола Кусовац каже да му никада нико није донео мошти на процену, што многи чине када желе нешто да продају. Он ипак не искључује могућност да је мошти украдене из цркве у Зуцама могуће продати ван граница земље.
„Знам са коликом је љубављу ватикански нунције овде откупљивао старе руске иконе и носио их својим пријатељима. Они знају то да цене, хоћу да кажем да се може догодити и нешто такво. Уосталом, знамо колико је совјетска Русија оштећена својим грубим ставом према цркви, колико је развучено ствари, чудотворних икона и моштију изнето, похарано. Вероватно се од тога могло направити једно тржиште“, каже Кусовац и додаје да Руси данас исте драгоцености откупљују, све што је њихово враћају у земљу.
© Фото : Митрополија црногорско-приморскаРука Светог Јована Крститеља, реликвија непроцењиве вредности, чува се у манастиру Светог Петра на Цетињу
Епископ Јоаникије служио помен митрополиту Амфилохију у Цетињском манастиру - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Рука Светог Јована Крститеља, реликвија непроцењиве вредности, чува се у манастиру Светог Петра на Цетињу

Буран пут руке Светог Јована Крститеља

Сандо додаје да су преотимање и куповина моштију увек били актуелни. Наводи пример Свете Петке како је стигла из Цариграда у Београд, вратила се у Цариград, па су мошти откупили у Румунији и данас се налазе у Јашију.
Буран пут имала је и рука Светог Јована Крститеља која се данас налази у манастиру Светог Петра Цетињског, мошти Светог Николе које су завршиле у Барију или мошти Светог Јована Златоустог које су однете у време раскола, као и мошти бројних других светитеља које су отишле ка Риму.
Он додаје да се плаши да се у данашње време, како каже, претерује по питању светих моштију. У бројним манастирима у Србији изложене су мошти више светитеља, што раније није био случај.

Важна нова одлука Синода СПЦ

„Бојим се да нисмо мало отишли у другу крајност, јер су мошти коришћене само да се ставе на Часну трпезу, најважнији део олтарског простора, без њих се није могло служити. Зато је добра одлука Светог синода, а претходила јој је одлука Руске православне цркве, да свете мошти не могу тек тако да ’шетају‘ свуда по свету, већ мора да постоји одлука Светог архијерејског синода за пренос моштију са једне стране на другу, из једне светиње у другу“, каже Сандо и додаје да сада надлежни епископ искључиво на основу писане документације даје благослов да се мошти негде могу однети.
Оба саговорника Спутњика се надају да ће полиција обавити свој део посла, као што је случај у Русији.
© Фото : Милан АндрићЧудотворне мошти Светог Стефана Дечанског
Чудотворне мошти Светог Стефана Дечанског - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2021
Чудотворне мошти Светог Стефана Дечанског

Негде ће Господ проговорити

Ове године у марту полиција је у Ростову на Дону ухапсила осумњиченог за крађу ћивота са моштима Светог Александра Свирског, враћене су, а крадљивац ће одговарати.
Месец дана раније у Тихвинском Успенском манастиру у Лењинградској области мушкарац је из цркве украо делић моштију Свете Матроне Московске и покушао да их прода за 500 рубаља. И он је ухапшен.
Протојереј-ставрофор Драгомир Сандо не искључује још један сценарио:
„Негде ће Господ проговорити, па могу и да се врате, као што су се многе мошти вратиле на место са кога су однете. Можда и ово буде неки вид мисионарења, али то сада не допире до наших видика.“
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала