Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Греция на глобусе с флагами - Sputnik Србија, 1920
РЕГИОН
Најновије вести, анализе и занимљивости из земаља у региону

Буџет за 2022. годину — вјетар у леђа Владе Црне Горе или нови камен спотицања

© Фото : ПиксабејЕври и маказе
Еври и маказе - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2021
Пратите нас
Евентуалним изгласавањем предлога буџета за 2022. годину актуелна Влада Црне Горе добила би вјетар у леђа, али ако већина посланика у парламенту буде против његовог усвајања, то би опет довело до привременог финансирања комплетне државе и продубљивања политичке кризе.
Посланица Демократског фронта Симонида Кордић каже за Спутњик да се засад не може говорити о буџету за наредну годину прецизно, јер још није стигао до посланика, али и због политичке кризе у земљи.

„Ми смо сада у ситуацији да имамо политичку кризу, да Владу у Скупштини подржавају свега три посланика, да су у току преговори парламентарне већине око формирања нове Владе. Дакле, донијеће се буџет за 2022. годину, али видјећемо који и која Влада ће га донијети“, каже Кордићева.

Буџет тежак 2,4 милијарде евра

Економски аналитичар Предраг Дрецун сматра да ће буџет који је предложила Влада од 2,4 милијарде евра бити усвојен у Скупштини Црне Горе јер, како истиче, ко би се одлучио на његову опструкцију, ишао би директно против интереса грађана.
„Овдје нема маневра за политичко утркивање и надгорњавање, треба дати шансу овом пројекту“, каже Дрецун за Спутњик.
Симонида Кордић, с друге стране, указује да се недовољно зна о томе шта конкретно садржи буџет, па се о програму Владе Европа сад“, којим се планира повећање минималне плате на 450 евра, а просјечне на 750, сазнаје махом на основу штурих информација у медијима.
„Трошкови живота у Црној Гори су толико порасли у последњих годину дана, да је логично да морате подићи плате. Гориво је поскупило 14 пута, литар уља је више него двоструко скупљи него прије 12 мјесеци, тако је и са осталим артиклима… Уведене су бројне акцизе које су узроковале поскупљења робе широке потрошње, повећани су трошкови потрошачке корпе, угрожен је стандард грађана. Дакле, повећање плата је свакако нешто што мора да се деси, а и планирано повећање програмом Владе није довољно да се покрију трошкови живота. Наиме, повећање плата би морало да буде веће. Оно што се из медија може закључити, јесте да они паре хоће да обезбиједе неким додатним акцизама, увећањем пореза и уз одређену рупу у буџету од 35 милиона евра. Не постоји нешто што је бесплатан ручак и свака нова мјера има одређену цијену. Грађани заслужују да им плате буду повећане, а одговорност владе је да им омогући пристојан живот. Ово што се предлаже тим планом неће обезбиједити пристојан стандард”, тврди Кордићева.
Она истиче да су прије три мјесеца, прије доношења буџета, тражили од Владе да повећа плате просвјетним радницима, љекарима, Влада је тврдила да за то нема пара. Тражили су и исплату за мајке са троје дјеце, да сва дјеца имају дјечији додатак, али су тада из Владе тврдили да ни за то нема средстава у буџету.
„Повећање плата треба да буде брига Владе, а видјећемо које владе ће то бити брига“, каже Кордићева за Спутњик.
Дрецун има нешто друкчије мишљење. Он сматра да буџет за наредну годину, како је предвиђено нацртом, може да потпомогне пројекат „Европа сад” и повећање плата.

„Смањење пореза и доприноса повећаће личну потрошњу, повећање ПДВ-а за поједине сегменте брже ће пунити буџет, вјерујем да ће и банкарски сектор имати бољу подршку Владе, регулатора и привреде и мислим да има довољно маневарског простора да то буде одрживо пола године. Али онда мора да се отворе нове инвестиције, да имамо раст реалног сектора како би то потрајало и сав концепт заживио”, каже Дрецун.

Скупштина о буџету у децембру

Он истиче да је капитални буџет квалитативно другачији од претходних, уз констатацију да би неусвајање буџета, који подразумијева и повећање стандарда грађана, био лош потез парламентарне већине, али и опозиције.
Као позитиван моменат Дрецун издваја то што се капиталним буџетом планира више улагања у неразвијени сјевер државе.
„Влада жели да неким инвестицијама доведе до равномјернијег регионалног развоја и то треба подржати“, каже Дрецун.
Наш саговорник, међутим, не искључује да ће бити потребно ново задуживање, иако из Владе тврде да неће бити нових задуживања због реализације пројекта „Европа сад”. Дрецун је опрезан и каже да је увјек долазило до прекорачења у плановима, да овај програм носи одређене ризике и да може бити потребе за задуживањем.
Предсједник Скупштине Алекса Бечић казао је прије неколико дана да је предлог буџета за 2022. годину достављен Скупштини и да ће се о њему посланици расправљати и гласати на засиједању у децембру.
Потпредседни Владе Црне Горе Дритан Абазовић - Sputnik Србија, 1920, 15.11.2021
РЕГИОН
Абазовић: Нијесмо разговарали са ДПС-ом, надамо се договору са Демократским фронтом
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала