Свемирски „штит“: Кинески астрономи уочили несвакидашњу појаву у центру наше галаксије

Средиште Млечног пута можда је необичније него што су астрономи мислили, наводи нова студија. Нешто спречава честице које се најбрже крећу у свемиру да уђу у центар наше галаксије.

За ову студију, тим истраживача из Кинеске академије наука у Нанџингу истражио је мапу радиоактивних гама-зрака — највећег енергетског облика светлости у универзуму – који експлодирају у центру наше галаксије или око њега.

Мапа је открила да нешто близу центра галаксије убрзава честице до невероватних брзина – скоро до брзине светлости – и ствара обиље космичких зрака и гама-зрака недалеко од галактичког центра. Међутим, иако галактички центар избацује олују високоенергетског зрачења у свемир, нешто близу језгра Млечног пута спречава велики део космичких зрака из других делова универзума да уђе у нашу галаксију, објавио је тим у часопису „Нејчер комјуникејшен“.

Истраживачи су описали ефекат као невидљиви „штит“ око галактичког центра и који одржава густину космичких зрака знатно нижом од основног нивоа који се види у остатку наше галаксије. Другим речима, космички зраци могу изаћи из галактичког центра, али је јако тешко да уђу у њега.

Како ова космичка баријера функционише, или зашто постоји, остаје мистерија.

Чудовиште у средини

Центар наше галаксије налази се на око 26.000 светлосних година од Земље у сазвежђу Стрелца. То је густо и прашњаво место, које садржи више од милион пута више звезда по светлосној години од целог Сунчевог система – све је омотано око супермасивне црне рупе са око четири милиона пута већом масом од Сунца.

Научници су дуго сумњали да ова црна рупа, названа Стрелац А* убрзава протоне и електроне до брзине близу светлосне, стварајући космичке зраке који се шире кроз нашу галаксију и даље у међугалактички простор. Ови зраци се шире кроз магнетна поља наше галаксије, стварајући океан високоенергетских честица чија је густина отприлике уједначена по читавом Млечном путу. Ова стабилна супа честица назива се море космичких зрака.

У својој новој студији, истраживачи су упоредили густину космичких зрака у овом мору са густином космичких зрака унутар галактичког центра. Космички зраци се не могу директно видети, али их научници могу пронаћи у гама-мапама свемира, које ефективно показују где су се космички зраци сударили са другим врстама материје.

Користећи податке са Фермијевог телескопа велике површине, тим је потврдио да нешто у галактичком центру заиста делује као џиновски акцелератор честица, испуштајући космичке зраке у галаксију. Могући кривци укључују Стрелца А*, пошто црне рупе теоретски могу да избацују.

Мапа је такође открила мистериозни „штит “, јасну тачку где густина космичких зрака значајно опада на ивици галактичког центра. Извор овог феномена је теже одредити, рекли су истраживачи, али то може укључивати збрку магнетних поља у близини густог језгра наше галаксије.

На пример, густи облаци прашине и гаса у близини галактичког центра могли би да уруше, компримујући тамошња магнетна поља и стварајући штит отпоран на космичке зраке, наводи тим у свом раду. Или можда се звездани ветрови са безброј звезда у галактичком центру гурају назад према мору космичких зрака, баш као што то чини соларни ветар, пише Лајв сајенс.

Потребна су даља истраживања да би се открило шта се тачно дешава у бизарним дубинама наше галаксије.