Хоће ли цене некретнина у Србији почети да падају

Иако се највећи део промета некретнина код нас обавља у еврима, догађања на том тржишту у Србији нису повезана са оним у еврозони, истиче заменик председника групације посредника у промету непокретности у Привредној комори Србије, Ненад Ђорђевић. Он је уверен да до скорог заустављања раста цена некретнина код нас неће доћи.

Европска централна банка (ЕЦБ) је ових дана оценила да су цене некретнина у еврозони претерано високе и да им прети корекција.

„Ризици корекције цена у средњорочном раздобљу знатно су појачани због процена о претерано високој вредности стамбених некретнина", навела је ЕЦБ у извештају о финансијској стабилности еврозоне који објављује два пута годишње.

Породице су током пандемије више штедиле, стопа штедње домаћинстава дуплирана је на почетку пандемије, а и у првој половини ове године је била 20 одсто, превазишавши све процене, навела је ЕЦБ, констатујући да се у кризним врменима богатство чува у злату или непокретној имовини.

Има ли еврозона утицај на цене некретнина у Србија

Уз то све више грађана радило је од куће, што је резултирало појачаном потражњом за стамбеним простором и растом цена некретнина који је у другом тромесечју износио око седам одсто и најснажнији је од 2005. године.

И цене некретнина су у Србији са пандемијом бележиле тренд раста који се не смањује из месеца у месец, па су и у октобру биле веће од септембарских, упркос неким најавама да би управо у та два месеца могло да дође до смиривања па и пада цена.

Могућа корекција превисоких цена некретнина у еврозони неће се одразити на српско тржиште

CC0 / Pixabay /

На питање колико наше тржиште некретнина прати дешавања на европском и може ли се тамошња евентуална корекција цена одрзити и код нас, Ђорђевић је изричит да то није случај.

Стан као инвестиција

„Тржиште некретнина у Србији је инвестиционо и догађања на њему нису повезана са оним у еврозони, због тога што у еврозони, као и у САД, тржиште некретнина највише зависи од куповне моћи становништва, односно од кредитне способности оних који некретнине купују кредитом. Код нас у укупном промету некретнина кредити учествују са око 14 посто, а у промету станова са око 32 посо на годишњем нивоу“, каже он за Спутњик, позивајући се на податке Републичког геодетског завода за 2020. годину.

Зато он сматра да ће тренд који је тренутно актуелан код нас бити настављен, осим уколико не дође до поремећаја узрокованим повећањем камата на штедњу, што се на средњи рок, уверен је, у Србији неће десити.

Продаја иде добро јер је тражња једини фактор који утиче на цену, упркос њеном расту, напомиње овај стручњак за некретнине. Он објашњава да тражњу генеришу клијенти који новац улажу у некретнине зато што им је то најсигурнији вид штедње.

Шта ради Кина

Да би обуздала раст цена некретнина Кина је најавила увођење пореза на стамбене некретнине у неким регионима. Уз констатцију да станови служе за становање, а не за шпекулације, оцењено је да би повећањем трошкова држања некретнина њихова куповина била доступнија грађанима са нижим примањима.

Може ли код нас већи порез на имовину да буде начин за обуздавање цена станова?

„Порез на имовину је у Србији повећан у претходних неколико година, али он је и даље значајно нижи него што је порез на имовину у земљама еврозоне и уопште у развијеним економијама. Тако да је стопа пореза на имовину и даље стимулативан за улагање у некретнине“, констатује Ђорђевић.

Зашто све остаје по старом

Зато је он уверен да никаквих битнијих дешавања на нашем тржишту некретнина неће бити.

У Србији је куповина стана инвестиција у коју се улаже кеш као у најсигурнији вид штедње

© Sputnik / Спутњик

„Ако ви имате само око 14 одсто учешће кредита у финансирању куповине некретнина у Србији, а у еврозони и САД-у је то 70 до 80 процената, нема разлога за промену зато што тражња не зависи од кредитне способности грађана и њихових зарада“, истиче наш саговорник.

На питање када бисмо могли да очекујемо смиривање цена, или да оне крену да падају, он подвлачи да је то у случају да се камате на штедњу повећају и људима буде исплативије да у банци држе новац него да купују некретнине, или ако дође до неког великог макроекономског поремећаја на финансијском тржишту у Србији.

Он каже да није немогуће да се цене некретнина врате на ранији ниво пошто су у неком тренутку узлетеле. Подсећа да се то дешавало током 2008, 2009, 2010. године, али и истиче да генрално, од 1991. до данас наше тржиште бележи континуирани раст цена, без обзира на појединачне падове.