Може ли закон о инфраструктури дати замајац америчкој економији и поправити рејтинг Џоа Бајдена

Председник САД Џо Бајден потписао је закон о инфраструктури вредан 1.200 милијарди долара и оценио да се „предузимају историјски кораци ка поновној изградњи боље нације“. Питање је – може ли овај закон дати замајац америчкој економији, али и поправити нарушени рејтинг америчког председника?

Пакет о инфраструктури, који је добио подршку како демократа тако и једног дела републиканаца, обухвата, између осталог, 550 милијарди долара улагања у нова средства за транспорт и комуналне услуге, као и инвестирање 110 милијарди долара у путеве, мостове и друге велике пројекте.

Како за Спутњик објашњава економиста Горан Николић, код овог закона је кључно то што је пројектовани период улагања заправо пет година и што се овај план састоји од два дела. Један део се, каже, односи на нове пројекте у које ће тај новац бити уложен, отприлике једна половина предвиђене суме, док други подразумева улагања у оно што је већ било у току и треба да се дофинансира, за шта је предвиђена друга половина планираног новца, односно око 600 милијарди долара.

Замајац америчкој економији

„Та улагања у путеве, мостове, јавни транспорт, брзу железницу, бољи интернет за све грађане, електричну мрежу, енергетику, електричне аутомобиле, чисту воду и снабдевање њом, улагања у чишћење река и језера, аеродроме, улагања у појачану безбедност на путевима сасвим сигурно су ствари које ће генерално побољшати живот обичног Американца. Иако звучи једноставно, видели смо да то ипак није било лако усвојити у оба дома америчког конгреса. На страни сам оних који сматрају да је овај потез добар јер видимо да повећана фискална потрошња и експанзивнија монетарна политика, посебно од кризе изазване пандемијом, представљају практично једину опцију да се спречи додатно погоршање економске активности и здравља људи“, напомиње Николић.

Значајно је, каже економоста, и то што овај закон долази у тренутку када је инфлација у САД преко шест процената, што је за Америку неуобичајено, па се очекује да ће Америчка централна банка (ФЕД) повећати каматне стопе, али је са друге стране овде ипак реч о пет одсто БДП-а Америке и то на пет година, па овај план, у суштини, и није толико револуционаран.

„То је нешто што Кина, на пример, потроши за једну годину у смислу удела у БДП-у, јер има невероватно већи обим оваквих улагања и коју САД покушавају да, на неки начин, имитирају. Кина то заправо ради нон-стоп, спроводи једну експанзивну фискалну политику у смислу трошења на јавна добра, а те високе инвестиције су и разлог високог раста Кине. Међутим, Кина има ту способност да има и висок ниво штедње, што је повезано са њеном способношћу власти и друштва да се суздржи од потрошње данас ради повећаног раста и боље будућности. То је нешто што на Западу није лако извести, па је и овакав амерички план који је релативно скроман ипак наишао на политички отпор“, сматра Николић.

И политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић напомиње да се мора имати у виду да је овим законом предвиђена потрошња која треба да траје више година, што значи да се његови ефекти неће осетити одједном.

„То ће се у првој фази осетити тек за неких годину дана и демократе се надају да ће то бити довољно да мало поправи њихову позицију пред изборе у новембру 2022. године. Међутим, економски стручњаци верују да све укупно ово неће бити довољно да се поправи економска ситуација, а неки чак упозоравају да велика додатна потрошња може да погорша економску ситуацију и да се то може осетити баш пред те изборе. Тако да ћемо већ у наредних пар седмица, када се објаве нове анкете, видети да ли је ово ишта поправило Бајденову позицију“, сматра Кесић.

Закон поделио и демократе и републиканце

Како наводи, краткорочно гледано овај закон јесте успех и победа председника Бајдена, али посматрано мало дугорочније он отвара потпуно нове проблеме и поделе не само међу демократама, већ и међу републиканцима.

„Изгласавање овог закона у политичком контексту јесте победа председника Бајдена јер је он, пре свега, донет после велике буре и свађе у самој Демократској странци. На крају, демократе су ипак савладале међусобне поделе па су тако они најрадикалнији левичари међу њима остали уздржани приликом гласања о овом закону, али је са гласовима 13 републиканаца у Доњем дому овај предлог прошао. Републикански гласови представљају ту другу победу председника јер се он сада може позивати на то да ово није потпуно демократска иницијатива као што је то било у претходним случајевима“, објашњава Кесић.

Сами републиканци, додаје наш саговорник, на овај закон генерално гледају са великим незадовољством, док на чланове своје странке који су га подржали гледају као на људе који су, на неки начин, издали платформу Републиканске партије, дозволили да Бајден прогласи победу и помогли демократама да избегну још озбиљнији сукоб између тих најлибералнијих делова странке и центристиста у својој партији.

Незадовољство председником много дубље

На питање да ли ће усвајање закона о инфраструктури помоћи да амерички председник поправи свој рејтинг, с обзиром на то да му последње анкете јавног мњења не иду на руку, а подршка јавности америчком председнику према различитим изворима варира од 36 до 44 одсто, Обрад Кесић каже да треба имати у виду да је незадовољство грађана председником много дубље и другачије мотивисано.

„Они нису незадовољни само тиме што је он имао тешкоћа да прогура овај закон или због свађа у Конгресу. Грађани су незадовољни пре свега јер је он обећавао да ће помирити земљу, а не само да то није учинио него су поделе много дубље него што су биле пре његовог избора за председника. Свађе око образовања или свађе унутар друштва око ковид пропусница, као и притисак који се преко фирми врши на запослене да сви морају да примају вакцине доприносе великом незадовољству међу бирачима који осећају да његова политика не помирује, већ још више дели друштво“, категоричан је наш саговорник.

Притом, додаје он, ово што се дешава са инфлацијом у САД и застојем у снабдевању доприноси незадовољству обичних људи, свесних да су пре годину дана имали више пара у џепу.

„Они знају да су тада били у бољој економској позицији, док су са политиком коју спроводи Џо Бајден сада у ситуацији да све више морају да жртвују како би могли да изађу на крај са свим додатним трошковима. У том смислу су очекивања грађана много већа и њихово задовољство Бајденом није толико осетљиво на његов успех у Конгресу. Дакле, ако се врло брзо не поправи економска ситуација самих грађана видећемо раст тог незадовољства и даљи пад подршке Џоу Бајдену“, указује Кесић.

Неизвесно усвајање „Билд бек бетер“ закона

Према речима економисте Горана Николића, интереси елите и интереси друштва често нису у сагласју, па је питaње како ће у Сенату проћи Бајденов други, још прогресивнији „Билд бек бетер“ план вредан 1750 милијарди долара, а који се односи на повећана издавања за социјална питања – здравство, школство, негу старијих и деце, али и на раст пореза, јер су против овог предлога не само републиканци већ и неке демократе.

Овај закон добио је у петак подршку у Представничком дому, али и Обрад Кесић сматра да ће амерички председник имати тешкоћа да га прогура у Сенату.

„Он ће у Сенату много теже проћи од закона о инфаструктури, тим пре што су се демократски сенатори Џо Манчин и Кирсте Синема већ изјаснили да не желе да подржавају велику потрошњу у моменту када америчка економија улази у једну критичну фазу где је инфлација без контроле, где постоји велики застој што се тиче снабдевања намирницама и где ова администрација, по њиховој процени, покушава превише да учини одједном, а да ће то заправо направити велике последице по америчку економију и њену обнову после пандемије“, закључује Кесић.