Нови руски систем С-550: Шта су чињенице, а шта само нагађања

Совјетски Савез није могао у потпуности да одговори на амерички програм „Звезданих ратова”, а затим се распао. Сада се изгледа неки војни пројекти касне совјетске епохе и те како могу актуализовати, како би обезбедили поуздану противракетну куполу.

Недавно је председник Русије Владимир Путин, у току састанка са руководством Министарства одбране и предузећа одбрамбено-индустријског комплекса, истакао значај испорука система С-350, С-500 и С-550 Оружаним снагама Русије.

Противваздушни системи С-350 „Витјаз” и С-500 „Прометеј” су већ довољно познати, па и медијима, али се систем С-550 први пут званично помиње на том нивоу.

Засад није сасвим јасно шта тачно стоји иза ознаке С-550. Али систем управо тако означен развијан је последњих година постојања СССР-а и требало је да кардинално промени способности противракетне одбране земље. Али да кренемо редом.

Симетричан и асиметричан одговор СССР-a

Године 1981. покренут је мобилни противракетни систем кратког домета С-550. Развој се заснивао на искуству рада на систему С-225 Азов, који је грађен и тестиран крајем шездесетих и почетком седамдесетих на полигону Сари-Шаган у Казахстану.

Тих година, тестирање и размештање мобилног противракетног система представљало би кршење Споразума о ограничењу система противракетне одбране између СССР-а и САД. Стога је први модел система направљен у условно стационарној верзији — са премештањем опреме комплекса у немобилним контејнерима. Одвојено је направљен контејнер за радарски систем навођења, командни пункт који предвиђа распоређивање оператора система и рачунарски центар. Јасно је да током преласка са тестирања на распоређивање стационарни контејнери доста лако могли да постану мобилни (односно, да би се могли пребазирати — што би омогућило да се оперативно изведе пребацивање система противракетне одбране у било коју тачку земље.

Године 1985. усвојен је велики програм развоја система противракетне одбране, који је предвиђао рад на једном од делова „совјетског одговора на СДИ” (Стратешку одбрамбену иницијативу) — реч је о америчком програму који такође зову програмом америчких „звезданих ратова”. Бар на речима, планирали су размештање моћног космичког система противракетне одбране, који би могао да доведе у питање наношење совјетског узвратног ракетно-нуклеарног удара.

СССР је припремао асиметричан одговор новим комплексима стратешких ракетних система и симетричан — развојем сопствених система противракетне одбране. Радови су се одвијали у неколико праваца одједном: на копну су развијали систем противракетне одбране Москве А-135, за космос су планирали развој система ПРО СК-1000, уз размештање делова борбених елемената у космичкој орбити.

Још једна компонента великог програма изградње противракетног штита у последњим у годинама пред распад СССР-а требало је да буде поменути мобилни противракетни систем С-550. По својим могућностима он је био сличан систему противракетне одбране А-135, али је био доста компактнији.

Противракетна „купола” против било које бојеве главе

Производња делова за нови систем ПРО С-550 ради спровођења тестирања почела је 1985. године. Три године касније већ су били направљени командни пункт и рачунарски системи новог комплекса, било је у току монтирање радарског система са ротационом радарском антеном с видокругом од 360 степени.

Његово тестирање било је планирано да почне 1990. године на полигону Сари-Шарган у верзији стационарног комплекса да се не би кршио Споразум о противракетној одбрани. Али крајем осамдесетих, вероватно услед економских проблема и/или Горбачовљеве мирољубиве политике, донета је одлука да се обустави рад на новом комплексу. Већ после распада СССР-а опрема пробног модела С-550 је демонтирана.

С обзиром на то да је С-550 настао као систем противракетне одбране кратког домета и требало је да искористи искуство изградње ракета ПРС-1 (53Т6) система противракетне одбране А-135, може се претпоставити да је комплекс требало да обезбеди противракетну куполу висине до 100 километара и радијуса до 100-150 километара над било којим брaњеним објектом. Та купола је требало да брани објекат од напада балистичке ракете било ког типа и било ког скупа бојевих глава.

Није важан изглед, већ функционалност

Нема детаља о томе како данас изгледа комплекс С-550, али се може претпоставити да је концепт мобилног система ПРО С-550 из осамдесетих-деведесетих година добио нови развој на бази система ПРО С-500 „Прометеј“, који сам по себи има противракетне капацитете.

Другим речима, С-550 би могао да изгледа као компактнији „Прометеј“, модернизован уз помоћ специјализованог противракетног радара.

Уосталом, није важан изглед него функционалност. Може се претпоставити да ће С-500 и С-550 поделити дужности. Вероватно ће се С-500 бавити пре свега ПРО и хиперзвучним борбеним блоковима, који у перспективи могу да добију и потенцијални руски противници, укључујући САД. Дотле ће С-550 више дејствовати по стратешким ударним средствима, то јест по борбеним блоковима балистичких ракета дугог домета.

Да ли су С-550 уништили?

Ово је само једна од верзија. Иначе, у штампи се може наићи на мноштво хипотеза у вези са С-550.

Има и логичних, рецимо да ће С-500 уз повећани бојеви комплет и смањени радијус дејства у поређењу са С-500 бити нешто слично као С-350 у поређењу са С-300.

Има и неких егзотичних: тобоже, једини пробни модел С-550 уништен је још давне 1992. године.

Најзад, има и оних које су најразумније, које кажу: сачекати да држава предочи званичне информације о пројекту.