Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Да ли џиновски мегалодон још увек вреба из мрачних дубина океана /фото/

CC0 / Pixabay / Ајкула
Ајкула - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2021
Пратите нас
Као један од највећих предатора који је икада живео, мегалодон распирује људску машту — и то са добрим разлогом. Да ли је овај предатор био само мало већа и јача велика бела ајкула, и да ли још увек вреба у мрачним дубинама океана?
Ема Бернард, која ради као кустос Природњачком музеју у Јужном Кенсингтону на одељењу за фосиле риба и ајкула, помаже да се чињенице одвоје од фикције.

Највећа ајкула на свету

Најранији фосили мегалодона (Otodus megalodon, раније познат као Carcharodon или Carcharocles megalodon) датирају од пре 20 милиона година. Следећих 13 милиона година од тад огромна ајкула је доминирала океанима све док није изумрла пре 3,6 милиона година.
Otodus megalodon није била само највећа ајкула на свету, већ и једна од највећих риба које су икада постојале. Процене сугеришу да је могла да нарасте између 15 и 18 метара у дужину, три пута дуже од највеће забележене велике беле ајкуле.
Пошто нема комплетног скелета мегалодона, ове бројке су засноване на величини зуба животиње, који досежу дужину од 18 центиметара. У ствари, реч мегалодон и значи „велики зуб“.

Шта је јео мегалодон?

„Са својим великим оштрим зубима мегалодон је јео месо — највероватније китове и велике рибе, а вероватно и друге ајкуле. Када сте тако велики, морате да једете много хране, тако да вам је потребан велики плен“, објашњава Ема Бернард.
То укључује и животиње мале попут делфина и велике попут грбавих китова.
Имамо и друге доказе о мегалодоновим навикама у исхрани у облику фосилизованих костију китова. Неке од њих су пронађене са траговима угриза мегалодонових зуба. На некима су се чак, у тренутку откривања, још увек налазили одломљени врхови мегалодонових зуба утиснутих у кости.

Један од најмоћнијих предатора

Да би се ухватио у коштац са пленом великим попут кита, мегалодон је морао да буде у стању да јако отвори уста. Процењује се да је његова вилица била широка 2,7 метара, а распон отвора уста 3,4 метра, довољно велика да прогута две одрасле особе одједном.
Ове чељусти су имале 276 зуба, а студије које су реконструисале снагу угриза ајкуле сугеришу да је то можда био један од најмоћнијих предатора који је икада постојао.
Људи имају силу угриза од око 1.317 Њутна, док се предвиђа да велике беле ајкуле гризу силом од 18.216 Њутна. Истраживачи су проценили да је мегалодон имао угриз између 108,514 и 182,201 Њутна.

Како је изгледао мегалодон?

Већина реконструкција раније је показала да мегалодон изгледа као огромна велика бела ајкула. Сада се верује да је ово нетачно.
Вероватно имао много краћи нос у поређењу са великим белим ајкулама, и равнију, скоро згњечену вилицу. Као и плава ајкула, и он је имао изузетно дугачка прсна пераја како био могао да подржи своју тежину и величину.
„Многе реконструкције приказују мегалодона као већу верзију велике беле ајкуле јер су људи дуго мислили да су у сродству. Сада знамо да то није случај, а мегалодон је заправо из друге лозе ајкула чији је мегалодон био последњи члан“, наводи Ема Бернард.
Најстарији дефинитивни предак мегалодона је ајкула стара 55 милиона година позната као Otodus oblikuus, која је могла да нарасте до око 10 метара дужине. Али сматра се да се еволуциона историја ове ајкуле протеже до Cretalamna appendiculata, стара 105 милиона година - што чини лозу мегалодона старом преко 100 милиона година.
„Како смо проналазили све више и више фосила, схватали смо да је предак велике беле ајкуле живео уз мегалодона. Неки научници мисле да су можда чак и били конкуренција једни другима“, указала је Ема Бернард.

Космополитска ајкула

Мегалодон је живео на топлим тропским и суптропским локацијама широм света. Врста је била толико распрострањена да су зуби мегалодона пронађени на свим континентима осим на Антарктику.
„Зуби ових ајкула могу се пронаћи на источној обали Северне Америке, дуж обала и на дну сланих потока и река Северне Каролине, Јужне Каролине и Флориде“, казала је Ема Бернард.
Она је додала да се могу пронаћи и код обала Марока и делова Аустралије, па чак и у Великој Британији, иако веома ретко.

Зашто су мегалодонови зуби тако чест проналазак?

Скоро све фосилни остатке мегалодона чине зуби.
Ајкулама зуби непрестано расту током целог живота. У зависности од тога шта једу, ајкуле губе пар зуба током једне до две недеље. Ајкуле замене до 40.000 зуба током свог живота. То значи да зуби ајкуле непрестано падају на дно океана, и фосилизују се.
Зуби су такође најтврђи део скелета ајкуле. Док су наше кости обложене минералним калцијум фосфатом, скелети ајкула су у потпуности направљени од мекше хрскавице какву имају нос и уши.
Дакле, док се робуснији зуби релативно лако фосилизирају, меко ткиво ће бити сачувано само у врло посебним околностима.
Међутим, пронађени су и фосилизовани пршљенови мегалодона величине просечног тањира за јело.
„У Перуу је пронађен и фосил мегалодона који чине кости главе и зуби и мали низ пршљенова“, навела је Ема Бернард.

Како је мегалодон изумро

Знамо да је мегалодон изумро до краја плиоцена (пре 2,6 милиона година), када је планета ушла у фазу глобалног хлађења. Не зна се тачно када је последњи мегалодон умро, али нови докази сугеришу да је то било пре најмање 3,6 милиона година.
Научници сматрају да је до трећине свих великих морских животиња, укључујући 43% корњача и 35% морских птица, изумрло како су се температуре хладиле и број организама у основи ланца исхране опао, што је имало ефекат и на предаторе на врху ланца.
Захлађење планете је можда допринело изумирању мегалодона на више начина.
Како су одрасле ајкуле зависиле од тропских вода, пад температуре океана је вероватно довео до значајног губитка станишта. То је такође могло довести до тога да је плен мегалодона или изумро или се прилагодио хладнијим водама и преселио се тамо где ајкуле нису могле да их прате.

Да ли мегалодон још увек постоји?

„Не. Дефинитивно није жива. Да животиња велика као мегалодон још увек живи у океанима, знали бисмо за њу“, уверена је Ема Бернард, пренела је „Национална географија“.
На ајкулама и другим морским животињама би остајали трагови угриза, а њихови огромни зуби би наставили да засипају дно океана.
Као топловодна врста мегалодон не би могао да преживи у хладним водама дубоких океана, где би имао веће шансе да остане непримећен.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала