Ласкање: Да ли отвара сва врата или је то опасна заблуда?

Можда ћете се изненадити, али иако делује да је ласкање нешто лажно или неморално, истраживања показују са људима у принципу допадају они који им ласкају. Ако на пример ласкавац седи за столом са Петром и Јованом, и ласка само Јовану, онда ће Јован имати боље мишљење о ласкавцу него Петар.

Изрека каже да ће вас ласкање одвести куд год желите. Али да ли је то стварно тачно? Да ли користите ласкање као малу помоћи у животу – да имате боље односе, да напредујете у каријери, у љубавном животу, да учините да се људи око вас боље осећају?

Да ли ласкање може да изазове супротан ефекат? Да ли ћете због ласкања другима да испаднете лошија особа?

У „Речнику синонима“ (Павле Ћосић и сарадници, Београд 2008) наводе се два основна значења ласкања: „говорити лепе речи“ и „задовољити нечију амбицију“. Ово друго значење већ по мало открива негативну конотацију ласкања – у истом Речнику као значење ласкања (изведено преко синонима) стоји и: увлачити се, чепити се, подилазити, чмарити се, додворавати се, повлађивати, ићи низ длаку, умиљавати се.

Када вам неко каже: „Данас изгледаш дивно“ или „Волео бих да сам паметан/на као ти“, да ли му поверујете? Да ли се осећате добро или помислите да ласкавац има неки скривени мотив због кога је то рекао? Можда нешто жели од вас?

Шта ћете помислити заправо зависи од тога да ли и ви мислите да изгледате добро, а и да ли сматрате да сте паметни (већина људи има врло високо мишљење о својој интелигенцији, па је ласкање о нечијој памети доста безбедно).

Ласкање се прима као комплимент без много промишљања и моралисања ако се заиста слаже с вашим уверењима – ако и ви сматрате да је та ваша мајица врло лепа, ако сте се данас заиста доказали на послу/у школи, ако у принципу мислите да добро кувате… У том случају људи обично ласкање приме као комплимент и осећају се добро, преноси портал Наука кроз приче.

Но, уколико заиста немате благе везе с кувањем, а ручак вам је успут и загорео, сасвим је извесно да ћете добро размислити о мотивима ласкавца – та мала ствар с успутним ласкањем могла би да направи велики проблем.

Ако се вратимо Петру и Јовану, и ласкавцу који седи за њиховим столом и ласка само Јовану, и ако Петар схвати да су комплименти неискрени, стећи ће изразито негативно мишљење о ласкавцу. Нека истраживања показују да ће Петар – било да је ласкавац искрен или није – свакако бити намргођен јер је љубоморан пошто он није добио дозу ласкања. Закључак који се овде може наметнути је: ако ласкате, будите искрени и не радите то пред публиком.

Ласкање се, иначе, учи у најранијем узрасту. Примера ради, деца у вртићу, она од 3 и 4 године, једнако су се дивила цртежима познатих и непознатих људи. Када су давали оцене туђим цртежима, није им било важно да ли их је нацртао њихов васпитач, другар или нека непозната особа.

Две године старија деца, од 5 и 6 година, већ су обраћала пажњу на друштвени контекст – када би наилазили на цртеже познатих људи, одједном су њихови коментари садржали више ласкања. Како је канадско-кинески тим истраживача закључио у раду објављеном у журналу „Девелопментал сајенс“, до тог узраста деца већ науче да не дају оштре исказе својих осећања и мисли о другима, као и да прилагоде комуникацију друштвеном контексту.