Захарова: Ситуација на граници Белорусије и Пољске ─ пример информационог рата

Ситуација на белоруско-пољској граници је модел и пример информационог рата, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„То што сада видимо на поменутој белоруско-пољској граници је модел, илустративни пример информационог рата“, рекла је Захарова на експертско медијском форуму у Новинској агенцији „Русија севодња“.

„Три хиљаде Ирачана постало је тобоже глобална претња постојању Европске уније. Италија за неколико дана пушта више људи из различитих земаља света. За годину дана, према подацима италијанске полиције, Италија је пропустила 60 хиљада миграната. Разлика је очигледна у чему? У томе што су тамо илегално. Они илегално улазе на територију Италије, а на територију Белорусије, колико схватам, улазе легалним путем. Па ко коме ствара претњу и зашто се о томе не говори? Зато што ми сами не о ​​томе не говоримо довољно“, истакла је она.

Према њеним речима, потребно је „нанети штету“ у информационом простору Савезне државе емитовањем телевизијских и радио пројеката на неколико језика важних за регион, осим руског.

Увлачење Русије у мигрантску кризу

Захрова је истакла да Запад „увлачи” Русију у мигрантску кризу на пољско-белоруској граници како би је искористио као фактор за оптужбе „тешке категорије“.

„Зашто нас увлаче? Зато што колективни Запад не воли и не може да признаје сопствене грешке. Мислим да он једноставно нема такву функцију“, рекла је Захарова новинарима.

„Зато морају да смисле нешто што могу да продају сопственим грађанима, бирачком телу, становништву и међународној заједници како би се објаснило зашто се то поново десило. Стога је потребан спољни фактор: пре свега, ‘крива’ је Белорусија, званични Минск, пре свега су за насталу ситуацију из неког разлога криви грађани Белорусије, а истовремено почињу да увлаче и Русију као неки, по њиховом схватању, фактор тешке категорије који се може навести у свакој прилици када ти треба одговор на питање ‘ко је крив?’“, истакла је портпаролка.

Мигрантска криза на граници Белорусије са Летонијом, Литванијом и Пољском, куда су се од почетка године упутили мигранти, заоштрила се 8. новембра. Неколико хиљада миграната дошло је до белоруско-пољске границе и не напушта пограничну зону. Неки од њих покушали су да уђу у Пољску разбијајући ограду од бодљикаве жице. Земље Европске уније оптужују Минск за намерну ескалацију кризе и позивају на увођење санкција. Председник Белорусије Александар Лукашенко сматра да су за ову ситуацију криве саме западне земље, због чијих дејстава људи беже од рата.

У последње време Литванија, Летонија и Пољска јављају о расту броја приведених илегалних миграната из земаља Блиског истока и Африке на граници са Белорусијом и оптужују Минск за стварање мигрантске кризе. Минск демантује све оптужбе. Белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да Минск више неће спречавати прилив илегалних миграната у земље ЕУ – због санкција Запада за то нема ни новца ни снаге.