Мере да Србија не нестане као нација

Најновије мере за подстицање рађања стижу у правом моменту јер нам је демографска ситуација јако лоша; ако не бисмо ништа предузимали била би још гора, каже за Спутњик некадашња министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. Она посебно квалитетном мером сматра стимулисање решавања стамбеног питања младих парова.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће од 1. јануара свако прворођено дете уместо 100.000 динара, од државе добити 300.000 и да ће давања за друго дете бити знатно увећана у односу на садашњих 10.000 месечно које родитељи добијају током две године.

Предвиђене су и олакшице за куповину стана, тако што би младим паровима бесповратно држава дала између 10.000 и 20.000 евра, с тим што би право својине било мајчино, како би биле избегнуте евентуалне злоупотребе.

Да би се студентски парови мотивисали да не бирају између науке и потомства, маме студенткиње ће мимо редовних рокова моћи да полажу испите без додатних трошкова и обнове године. Те новине би требало да се нађу у изменама закона за две недеље.

Мере у правом моменту

Демографи већ дуже време упозоравају да ћемо нестати као нација ако се настави постојећи лош тренд. Колико ће овакве економске мере утицати на то да се повећа родност жена у Србији, које у просеку рађају 1,5 деце, што је далеко испод обезбеђења просте репродукције. Да бисмо дошли у ту ситуацију, потребно је да родност, односно фертилитет буде 2,1.

Ђукић Дејановићева напомиње да је током протекле четири године посебно било финансијски стимулисано рађање трећег и четвртог детета и да се, како је и планирано, сада посебно стимулише рађање првог и другог детета.

Огромна олакшица

„Троструко повећање давања је заиста огромна финансијска олакшица породицама и још када узмемо у обзир чињеницу да највећи број локалних самоуправа даје у просеку 100.000 динара, то је укупно око 400.000 у моменту када се роди прво дете. То је финансијска подршка која никако није за занемаривање“, истиче наша саговорница.

Од 1. јануара за прворођено дете држава ће давати 300 хиљада динара

© Flickr / Tonya Cook

Оно што јој је, каже, посебно драго, јесте то је што ће студентима родитељима, односно студенткињама бити олакшано студирање оног момента када се определе да постану истовремено и родитељи. То што ће моћи да бирају испитне рокове који им одговарају у складу са родитељским обавезама, омогућиће им да чешће излазе на испите.

Зато што мајке данас прво дете рађају у 30. години, губи се цела једна генерација, истакао је Вучић, оценивши да ће ова мера помоћи студентима да не беже од родитељства у студентским данима, јер неће морати да праве паузу у студирању, које неће изискивати додатне трошкове и обнову године.

Кров над главом

„Стимулисање решавања питања крова над главом је изузетно квалитетна мера коју нико не може да оспори, тако да ми се чини да иако нам је тренутно јако лоша демократска ситуација, да би била још гора да не радимо ништа. Мислим да у правом моменту стижу ове мере и да ће оне бити уподобљене са пост ковид периодом, када ће се млади људи, потенцијални родитељи, ослободити страха, јер много тога не знамо о утицају вируса и мислим да је због тога јако важно што ће измене закона бити донете у блиској будућности“, сматра Ђукић Дејановићева.

На питање колико ће времена бити потребно да сагледамо какав ће бити резултат ових мера, она каже да то неће бити брзо и да је то и за њу било откровење, док је својевремено водила тај ресор.

Демографски параметри

„Све позитивне мере које доносимо, по демографским параметрима, имаће ефекат тек за десетак година, јер свака жена у репродуктивном периоду би требало да им 2,1 дете, а ми смо на нивоу од 1,5. Те стопе врло споро расту, што говори и о томе да ове мере никако немају везе са политичким поенима, већ да се као држава искрено бавимо поправљањем пронаталитетне политике, односно демографске ситуације“, истиче наша саговорница.

Она, притом, напомиње да је још приликом писања Стратегије о подстицању рађања оцењено да само финансијски подстицаји родитељства нису довољни, него да се мора радити и на оним неекономским. Реч је, како, каже, о усклађивању рада и родитељства, да се у том смислу морају стимулисати привредни субјекти, да се мора снижавати психолошка цена родитељства, где би разне врсте приступачних сервиса олакшавале мајкама бригу о деци, па тако и доношење одлуке о проширењу породице.

На то указује и демограф Владимир Никитовић, који упозорава да ако се остане само на економским мерама, оне могу да дају резултате на краћи рок, али дуготрајно не решавају проблем наталитета.

За решавање стамбеног питања младих брачних парова држава ће бесповратно давати имеђу 10.000 и 20.000 евра

CC0 / Pixabay /

Подједнако битне и неекономске мере

Можете у некој години имати скокове, али и непредвиђене падове, што нам је показала пандемија ковида, јер никада не знате шта може да осујети мере засноване на материјалним давањима, оценио је он за Спутњик.

„Оно што јесте добро и јако је битно, јесте помоћ у обезбеђивању крова над главом. То је многим младима проблем да се одлуче пре свега на заснивање породице, а потом и на проширење. Наравно, то јесте позитивна мера, она јесте неопходна и у ранијој стратегији је била препозната, али оно што би морало да буде синхронизовано, то јесу промене у другим сферама које су веома битне“, сматра Никитовић.

Као и Ђукић Дејановићева, и он указује на неопходност усклађивања рада и родитељства, али и на то да на одлуку о проширењу породице утичу и улагања у одрастање деце, њихово школовање, која су сада далеко веће него пре 20 година.