Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
ДРУШТВО
Занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, Русије и остатка света

Милош Латиновић: Човеку данашњице није комотно у свету и на великом је губитку

© Sputnik / Маша РадовићМилош Латиновић
Милош Латиновић - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
Пратите нас
„Мислим да је човек данашњег времена на великом губитку. Можда су моја опредељења оријентисана ка некој ренесанси, ка неким давно прошлим временима, али сматрам да данашњем човеку у овом свету није превише комотно“, каже у разговору за Спутњик писац Милош Латиновић.
Његов нови роман „Дугодневица“, недавно објављен у издавачкој кући „Вулкан“, бави се питањем живота савременог човека у једном мегалополису. Ликови траће сопствене животе скривени иза личних паравана, далеко од бучне и разметљиве гомиле. Они су усамљеници, њихови дани су тиха трајања, а године су утабани путеви крај којих стоје вреће безвредног сећања. Управо то је разлог због чега им аутор поклања најдужи дан у години – једну дугодневицу.
Говорећи о теми свог новог дела, писац Милош Латиновић истиче да се намеће питање да ли савремени човек живи свој живот или га само преживљава.

Данашњем човеку у овом свету није комотно

„Можда неки људи који живе данас мисле да је ово прави тренутак за живот. Ја им то допуштам и верујем да је њима добро. Сматрам да данашњем човеку у овом свету није превише комотно. Пуно је ствари које су му наметнуте, од онога што мора да уради за себе, за своју породицу, за пријатеље, до онога што мора да уради као неко друштвено биће, испуни задатак који понекад није примерен човеку. Сви јунаци 'Дугодневице' у доброј су мери један део мене. Све оно што можда не кажем јавно, што мислим, а опет имам у себи, покушао сам да пренесем у јавност кроз моје књиге“, објашњава Латиновић за Спутњик.
Према његовим речима „Дугодневица“ је дуго планирана, а када је услед памдемије почео колапс јавног и друштвеног живота указала се прилика и простор да буде и написана.
„Ово је књига која је у доброј мери настала током изолације. Али она не говори о изолацији него о неким људима који живе у овом граду, а ми их можда и не познајемо, можда их не виђамо и не примећујемо, иако они ипак имају испуњен живот“, указује писац.
На питање да ли је та повученост данашњег човека, о којој је реч у новој књизи, ствар личног избора или нам је просто таква свакодневица наметнута савременим стилом живота, Латиновић одговара:
„Карактеристика наше цивилизације је да је са једне стране изражен егоцентризам људи који желе по сваку цену да буду популарни, чак и по цену личне пропасти, нарушавања здравља, изгледа и свега осталог. И имамо један круг људи који је самозатајан, који је мислећи, који има свој став о свему али нема потребу да га исказује пре него што га неко за то приупита или док не добије могућност да га изрази. Мислим да је та група људи у доброј мери маргинализована. На њих нико не обраћа пажњу, поготову не они који желе тај јавни лични дискурс. Они мисле да сви морају бити као они. Да сви морају да искажу оно што мисле, оно што их тишти, оно што би желели“.
Милош Латиновић који је аутор збирки прича, романа, књига есеја и десетак драмских текстова, као и више од сто различитих књижевних прилога, објашњава и на који начин „Дугодневица“ кореспондира са његовим претходним делима, односно у чему се разликује.
„Овог пута сам одустао од поређења са неким историјским личностима и догађајима. Увек сам то у ранијим романима користио као згодну парадигму онога што у ствари моји савремени ликови чине или како размишљају, покушавајући да тако подупрем њихову карактеризацију.“
© Sputnik / Маша РадовићРоман "Дугодневица" Милоша Латиновића
Роман Дугодневица Милоша Латиновића - Sputnik Србија, 1920, 24.11.2021
Роман "Дугодневица" Милоша Латиновића
Латиновић сматра да се у духовној сфери наше цивилизације ништа није круцијално променило од њеног настанка.
„Ми некако споро напредујемо, неки наши преци су били много напреднији и савременији него што то смо ми данас. Има људи који су иноватори и родоначелници нечега, али то није баш чест случај. Због тога ми је било згодно да у мојим романима имам неки однос према историји који потврђује валидност савремености. А опет та савременост се позива на традицију, на нешто што је пре нас било добро. У 'Дугодневици' тога нема. Историјска прича је склоњена зато што сам желео да један дан тих људи буде једини и јединствен. И мени се дешава да у једном дану проживим неколико година. Мислим да то није нешто што је некарактеристично за човека данашњег времена“, закључује писац.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала