Експропријација по хитном поступку

Скупштина Србије усвојила је предложене измене и допуне Закона о експропријацији, донетог 1995. године, што је пети пут за протеклих 16 година, а главна новина је хитност свих поступака о експропријацији.

Србија која је постала велико градилиште, по оцени владе која је почетком новембра у скупштинску процедуру упутила предлог измена и допуна закона, нема времена да као до сада превише чека на окончање поступка експропријације. О проблемима у изградњи инфраструктурних објеката, који се, пре свега, своде на губљење времена, што је био разлог за предлагање нових законских решења, ових дана је говорио и председник Србије Александар Вучић. И премијерка Ана Брнабић уверава јавност да ће новине у закону служити само томе да неки стратешки пројекти могу брже да се реализују.

Непокретности се, како је то и до сада било, могу експроприсати само у јавном интересу који утврђује влада у складу са Законом о експропријацији и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

Анализирајући шта ће конкретно донети новине, адвокат Предраг Савић чија се канцеларија пре свега бави случајевима експропријације, за Спутњик каже да ће поред приватне и задружне и јавна својина моћи да буде предмет експропријације.

Хитност поступка

Хитност поступка експропријације подразумева да је рок за владу да установи јавни интерес сведен са 90 на 15 дана, док је грађанину чија је имовина предмет експропријације остављен рок од пет дана од пријема предлога о експропријацији да се о њему изјасни. Тај рок може бити продужен за још три дана ако у току поступка надлежни орган сматра да је потребно извести додатне доказе. У том случају у та три дана може да закаже усмену расправу на коју ће позвати власника непокретности која се експроприше. Решење о експропријацији се доноси 15 дана након тога. О евентуалној жалби на решење донето по предлогу за експропријацију Министарство финансија је дужно да одлучи у року од 30 дана.

Власник земљишта о предлогу експропријације треба да се изјасни за пет дана, што је прекратак рок

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Добра интенција

Интенцију да се цео поступак експропријације заврши брзо, Савић сматра добром и потребном поготово с обзиром на наше искуство да поступци експропријације обележени споровима пред управним судским органом умеју да трају и по неколико година. Мишљења је, ипак, да су неки предложени рокови превише кратки.

Он сматра да није проблем краће време које влада има за олдучивање јер се претпоставља да она има све могућности да у том року донесе валидну олдуку. Тај рок , каже, није споран.

Прекратак рок

„Спорни су рокови за поступање општинског органа управе. Онај коме се одузима земља треба за пет дана да се изјасни о томе да ли прихвата предлог о експропријацији. А онда када се грађанин изјасни, у року од три дана општински орган управе треба да закаже усмену расправу.То је стварно прекратак рок, јер треба ваљано да обавести грађанина. Требало би макар осам дана да се грађанину уручи позив и да се он припреми за ту усмену расправу“, оцена је стручњака за експропријацију.

Он прецизира и да је новина у предложеним изменама то што је у односу на постојеће решење практично удвостручено време на које се може привремено одузети нечије земљиште које треба да послужи приликом изградње објекта који представља јавни интерес.

Непотребна мера три плус три

Привремено одузимање земљишта,, на пример ради смештаја радника, материјала, машина, тренутно је ограничено максимално на три године, а предложено је да тај рок на захтев корисника експропријације може да буде продужен још за три године.

По оцени Савића, привремено одузимање на шест година је врло дуг рок и нису ретки случајеви да је земљиште које је враћено после три године готово неупотребљиво, поготово ако је реч о пољопривредном.

Предлог који сматра добрим је да орган који води поступак експропријације може да постави привременог заступника када после смрти власника непокретности који је уписан у катастру није спроведена оставинска расправа. Тај привремени заступник би иступао у поступку експропријације у име и за рачун потенцијалних наследника, односно сукцесора све док они не буду познати. То би, како сматра, такође, убрзало поступак експропријације.

Привремено одузимање земљишта на шест уместо три године је предуг рок током кога машине најчешће деватсирају земљиште

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Грађевинска, или тржишна вредност

Једна од новина је и то што ако је на земљишту које се експроприше изграђен објекат који није легализован, његов власник има право на накнаду у висини процењене грађевинске вредности тог објекта.

„Раније је било у пракси много спорова о коришћењу објеката који нису озакоњени. Европски суд за људска права у Стразбуру је заузео становиште да ако су они изграђени за сопствене потребе и ако се руше морају да се плате. Сада је спорно што је надокнада за њих предложена према грађевинској, а не тржишној вредности, иако закон каже да се за одузимање непокретности плаћа њена тржишна вредност“, каже Савић.

Иако напомиње да је та одредба врло диксутабилна с обзиром на права загарнтована уставом који препознаје само испалту у односу на тржишну, а не и грађевинску вредност објекта, наш саговорник ипак истиче да је у односу на досадашњу праксу и та накнада у складу са грађевинском вредности напредак. Раније за бесправну градњу која није легализована није било никаве надокнаде, подсећа Савић.