Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Хоће ли неко да укине веронауку док вребају ловци на душе – упозорење Исламске заједнице Србије

© Фото : Спутњику уступила Исламска заједница СрбијеРеис-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад еф. Насуфовић
Реис-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад еф. Насуфовић - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
Пратите нас
Веронаука се последњих година свесно или несвесно гура у задњи план, до те мере да смо се запитали да ли је то увод у њено потпуно искључење из наставног програма. Истовремено, ловци на људске душе вребају, не дешава се зло само у свету, и наши млади су завршавали фатално. Веронаука је врхунска превентива од које цело наше друштво има корист.
Овако за Спутњик иницијативу патријарха Порфирија да веронаука добије статус предмета, а сви вероучитељи сталан посао коментарише реис-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад еф. Насуфовић.

Веронаука у Србији деградирана

Он за Спутњик потврђује да је писмо које су председнику Александру Вучићу и представницима Владе Србије упутили представници Цркава и верских заједница у нашој земљи изнуђен потез, јер је веронаука деградирана, општи је утисак да постоји могућност њеног укидања.
Искуства муслиманских вероучитеља, којих је у Србији 120, у раду са децом је, каже, добра, као и односи међу децом из различитих верских заједница, иако је пре 20 година, када је предмет уведен у школе, било бојазни да неће бити тако.
"Нисмо имали ни један једини конфликт између муслимана и немуслима, између било кога. Зато се питамо зашто је нешто што се показало толико квалитетним и успешним, важним за ђаке и родитеље, за нас као верске заједнице, толико изгубило у међувремену на пажњи која би се требала поклонити верској настави. Почели смо да губимо дата права из 2001. године, па се тако изгубио и статус предмета, чак до те мере да смо се запитали да ли је то увод у њено потпуно искључење. Други проблем је што се 20 година не решава радно правни положај вероучитељица и вероучитеља".
© Sputnik / Лола ЂорђевићБајракли џамија у Београду
Бајракли џамија у Београду - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
Бајракли џамија у Београду
У писму врху државе, на који се одговор чека, верски поглавари затражили су да се, по угледу на Уредбу из 2001. године, настава организује на нивоу одељења, а не на нивоу група, без обзира на број пријављених ученика за наставу, као и да се часови одржавају истовремено са часовима алтернативног предмета.

Са интернета вребају секте

"Нема свака верска заједница број ученика који би задовољио критеријум да група има најмање 15 ученика. Тиме бисмо направили проблем, не само полазницима који су католици или деци јевреја, већ и полазницима деце православаца у оним школама где је мали број ђака. Право на ову врсту образовања и васпитања треба да има сваки ђак. С обзиром на оно што веронаука нуди, то је врло важно. Кад погледамо колико се лоших ствари дешава у свету, колико се лошег и у Србији деси код омладине, видимо да је то управо било са интернета покупљено знање, непроверено. Све чешће говоримо о нашој омладини која се заинтересовала за неку врсту секте, која је у свом програму била таква да су наши млади људи фатално завршавали", подсећа вођа исламске верске заједнице.
Он додаје да школски систем мора да препозна веронауку као важан предмет, да свако дете мора да има прилику да једном седмично пита свог вероучитеља да га упути шта би могао да чита, где би и шта могао да слуша, да му укаже на праву литературу из своје вере.
"Мислим да бисмо на тај начин направили врхунску превентиву од које ђаци, а и наше друштво у целини може да има само корист", истиче Насуфовић.

И једно дете мора да има час

Он истиче да право на часове веронауке мора да има свака, и најмања верска заједница, да то право држава мора да испоштује.
© Фото : Спутњику уступила Исламска заједница СрбијеНасуфовић на Међународном експертском панелу посвећеном 20 година верске наставе у Србији
Насуфовић на Међународном експертском панелу посвећеном 20 година верске наставе у Србији - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
Насуфовић на Међународном експертском панелу посвећеном 20 година верске наставе у Србији
"Ако негде постоји један ученик, и том једном детету треба обезбедити да се испоштује његово достојанство и право, нека је један, нека има свој час, нека има свој редован час".
Реис верује да смо сазрели као друштво, као људи, да појам религије више не посматрамо као некада, као да је то питање којим се баве заостали или по принципу, ко се тиме бави - бави се утопијама.
"Вера је саставни део нашег живота, наша стварност. Или ћемо је понудити на прави начин или ћемо, не дај боже, оставити ђаке да се сами сналазе, да буду жртве разних ловаца на људске душе", каже реис.

Драгоцено за међурелигијски дијалог

Он додаје да је непроцењив утицај увођења веронауке у основне и средње школе за међурелигијски дијалог у Србији, али да вести које сјајно описују суживот у разумевању, кроз љубав према богу и ближњем, нажалост, нису нашле свој простор у јавности.
Новом Пазару, Сјеници, у Тутину имамо чест пример да наставници веронауке заједно путују једним аутомобилом до школе, заједно се враћају. То њихово дружење, њихово пријатељство, ђаци виде, виде и грађани. Имамо неколико примера да су наши наставници заједно држали са вероучитељем из Српске православне цркве деци час. Па су им заједно и причали, да виде како је могуће фино разговарати, како је могуће имати фин дијалог. Нажалост, то није вест, вест је кад се догоди нешто лоше".
© Tanjug / ALEKSANDAR CIRIC"Свако дете мора да има час веронауке, макар и једно"
Ђаци са учитељицом у обновљеној школи у селу Рсовци на Старој планини - Sputnik Србија, 1920, 27.11.2021
"Свако дете мора да има час веронауке, макар и једно"
Реис-л-улема Исламске заједнице истиче да је веронаука у последњих 20 година активно зближавала све цркве, рачунајући и највећу, Српску православну цркву, све до најмањих верских заједница. Она је била разлог честих сусрета и повода за фине разговоре, али и решавање заједничких проблема, па и опасности пред којом су часови веронауке у Србији и људи који их држе.

Такмичење у добру, а не у злу

Вођу исламске верске заједнице у нашој земљи питали смо и да ли је оптимиста, да ли верује да ће надлежни удовољити захтеву поглавара свих цркава, да ће политика разумети веру:
"Верујем да сви људи који су такмичарског духа требају и нас погледати као једну врсту такмичара, с тим што је наше такмичење сведено на то да се такмичимо у добру, а не у злу. Ми смо у нашем такмичењу дали одличне резултате", каже реис-л-улема Исламске заједнице Србије Сеад еф. Насуфовић.
Рабин Исак Асиел - Sputnik Србија, 1920, 25.11.2021
СРБИЈА
Врховни рабин Србије за Спутњик: Вероучитељима дати сталан посао, веронаука је потребна и тачка!
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала