Да ли су фантомске фирме у Србији сатеране у ћошак

Власници непокретности на чијим адресама су без њиховог знања и правног основа регистроване фантомске фирме могу поднети захтев за брисање адресе седишта тог предузећа. Ово је предвиђено изменама Закона о привредним друштвима, које су недавно усвојене и почеће да се примењују од наредне године.

Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре (АПР), каже да ће суд по хитном поступку морати да донесе пресуду и по службеној дужности је достави агенцији, која ту адресу брише и налаже привредном субјекту да у року од 30 дана отклони недостатак и региструје нову адресу. Уколико то не уради АПР привредни субјект ставља у процес ликвидације.

Он наводи да је проценат фантомских фирми мањи од један одсто, али су проблеми које праве значајни.

„Имали смо случај да одређена лица региструју своје привредне субјекте чак и на адресу пореске управе“, рекао је Лучић за РТС.

Александар Васић, порески саветник, наводи да ће се на овај начин решити део проблема, пре свега да власници непокретности немају даље невоље у смислу њихове имовине, јер је било ситуација да им извршитељи покуцају на врата. Али суштински постојање фантом фирми неће спречити, зато што се све дешава накнадно.

„Физичко лице треба некако да сазна да је на његовој адреси нешто регистровано и да уђе у поступак. При регистрацији предузећа АПР не проверава да ли адреса, која је наведена као седиште фирме уопште постоји и ако постоји по ком основу се користити. У нашем систему смо некада имали правило да се порески идентификациони број (ПИБ) додељује тек након што порески инспектори изађу на терен. Укинуто је давних година због поједностављења административних процедура и брже регистрације фирми. То је довело до ових проблема које сада имамо. Не кажем да треба вратити тај систем, али нисам сигуран да ће ово што је предложено решити проблем фантомских фирми“, напомиње Васић, преноси Политика.

Постојање фантомских предузећа је велики проблем у нашем пореском систему, јер то су фирме које суштински не обављају делатност, већ су основни разлог њиховог оснивања и постојања пореске преваре. Једна од карактеристика тих предузећа је да су регистрована или на непостојећим адресама или на адресама, које постоје а да суштински на њима не обављају никакву делатност и најчешће немају основ коришћења тог простора.

Физичко лице треба некако да сазна да је на његовој адреси нешто регистровано и да уђе у поступак. При регистрацији предузећа АПР не проверава да ли адреса, која је наведена као седиште фирме уопште постоји и ако постоји по ком основу се користи

„Без обзира на евидентан недостатак капацитета Пореске управе, који се пре свега огледа у недостатку инспектора, сматрам да је неопходно размотрити могућности увођења обавезне превентивне контроле пре или непосредно након оснивања. Оваква контрола би била и у складу са Законом о инспекцијском надзору, и као циљ би имала не само контролу постојања фирме, већ истовремено и давања савета новооснованим привредним субјектима на који начин да послују у складу са прописима“, сматра Васић.

Обавеза регистрације као корисник електронске управе

Оснивање фирме биће могуће искључиво у дигиталном облику, 18 месеци од ступања на снагу измена Закона о привредним друштвима. Док ће за шест месеци сви поступци промена и брисања предузећа бити могући електронски. Осим досадашње обавезе да привредно друштво региструје адресу за пријем електронске поште, сада је уведена и обавеза да се региструје као корисник електронске управе.