Да ли је вода на Земљу дошла са Сунца: Нова теорија научника

Више од две трећине Земљине површине прекривено је водом, али је питање њеног порекла, односно зашто је има далеко више него на другим планетама, и даље је неразјашњено. Научници имају нову теорију о пореклу воде на Земљи, износећи тезу да је она дошла са Сунца.

До такве теорије дошли су проучавајући астероиде и на основу тога дошли до сазнања да је део воде на нашој планети настао захваљујући „реци“ наелектрисаних честица, избачених из горње атмосфере Сунца пре више милијарди година, пише „Сајенс алерт“.

Астероид открива порекло воде на Земљи

Када Сунчеви ветрови дођу у додир са малим честицама прашине на неким астероидима, може да настане мала количина воде и тиме може да се објасни откуд она на нашој планети. Већина савремених научних модела сугерише да је највећи део воде на Земљи потиче из ванземаљских извора, вероватно из групе астероида у региону између Јупитера и Сатурна.

Ови удаљени астероиди су „родитељи“ угљено-хондритних метеорита који редовно падају на Земљу, а познато је да тај тип метеорита садржи значајан удео минерала у којима је вода.

Међтуим, ти метеорити вероватно нису једини начин на који је вода доспела на Земљу. Томе су могле да допринесу и друге врсте метеорита, поготово што угљено-хондритни метеорити нису могли да донесу толику количину воде на нашу планету.

Постоје и друге врсте хондритних астероида које могу да садрже воду. Тако, на пример, астероид Итокава, који је близу Земље, представља обичан хондритни астероид и анализа узорака са ове стене богате силикатима, узетих 2010. године, открила је да у њој има и воде, а њен извор би могло да буде Сунце.

Зрачење Сунчевог ветра и раније је било помињано као могућност формирања воде на објектима богатим силикатима у свемиру.

Лабораторијски експеримент потврдио тезу

Лабораторијским експериментима показано је да испарљиви водоникови јони ступају у реакцију са силикатним минералима, при чему се као нуспроизвод добија вода. Снимање електронским микроскопом, као и електронском спектроскопијом, доказано је присуство воде у ванземаљским честицама прашине.

Теоретски, уколико вода буде заробљена у тим честицама, била би заштићена од негативног утицаја космичких прилика и могла би путем метеорита да стигне на небеска тела.

„Овај феномен објашњава како реголити (растресити слој који прекрива чврсту стену) у безваздушним световима, као што је Месец, садрже одређени проценат воде“, наводе аутори нове научне студије објављене у часопису „Нејчр астрономи“.

Да би даље истражили ову хипотезу, научници су се окренули астероиду Итокава како би открили да ли он садржи „испарљиви резервоар“ изотопа сличних оним у Сунчевом ветру.

Док је већина изотопа воде на Земљи подударна угљениковим хондритима, мањи део није, па су Сунце или Сунчева маглина предложени као могући извор.

Анализирајући атом по атом методом познатом као томографија атомским сондама, научници су мерили заступљеност воде нађене у прашини на Итокава астероиду, коју је донела јапанска свемирска мисија пре десет година.

Мерећи те честице, укључујући и оне које су сакривене од Сунчевог зрачења, научници су нашли хидроксид и „обогаћену“ воду на ивицама свих страна астероида. То указује да су Сунчеви водоникови јони „ушли“ у астероид, складиштећи воду где се на њу не може утицати.

У једном кубном метру стена - 20 литара воде

Ови елементи који значе живот били су тачно на дубини на којој су научници и очекивали да водоникови јони могу да стигну кроз силикатни материјал.

„Наше истраживање указује да су Сунчеви ветрови формирали воду на површини малих зрна прашине и да је та изотопски лакша вода највероватније извор остатка воде на Земљи“, каже Фил Бланд са Куртин универзитета у Аустралији.

Научници претпостављају да сваки астероид овог типа може да садржи 20 литара воде по кубном метру стене. Истраживачи верују да би овај механизам могао да се користи и као извор воде за будућа свемирска путовања.