Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Шта у пракси значи најава Виоле фон Крамон о промени немачког става према Београду

© Sputnik / Александар МилачићЗаставе Немачке и Србије
Заставе Немачке и Србије - Sputnik Србија, 1920, 30.11.2021
Пратите нас
Посланица Зелених у Европском парламенту и известитељка Европског парламента за Косово Виола фон Крамон изразила је наду да ће, када њена партија преузме Министарство спољних послова Немачке, доћи до промене става према званичном Београду. Питање је – шта то у пракси значи за Србију?
Крамонова је, наиме, изјавила да ће Зелени имати приступ који ће бити више заснован на владавини права и „бити критичнији у погледу тога шта се дешава на терену и какви су резултати спровођења реформи“.

Шта најава Крамонове значи у пракси

Према мишљењу дописника РТС-а из Немачке Ненада Радичевића, медији у Србији неоправдано дају велики публицитет Виоли фон Крамон будући да, како објашњава, она нема ту политичку тежину чак ни унутар своје странке Зелених, а камоли на нивоу будуће Немачке владе.
„Она јесте европска посланица из редова Зелених, али она неће конкретно утицати на формирање немачке спољне политике, без обзира на то што ће њена страначка шефица бити нова министарка спољних послова Немачке. Она је, може се рећи, други, а можда и трећи ниво тих функционера Зелених и када је у питању политика према Западном Балкану постоје људи који су много упућенији и који би могли много више да утичу на то каква ће бити немачка спољна политика“, категоричан је Радичевић.
Саговорник Спутњика међутим додаје да ће се однос према Србији сасвим сигурно на неки начин променити.
„Виолу фон Крамон погрешно преводе, она је наиме рекла да ће доћи до промене приступа према Србији. Али, та промена приступа је врло вероватна и огледаће се, пре свега, на инсистирању на владавини права, слободи медија и борби против корупције. Са друге стране ту је инсистирање на еколошким питањима пројеката у Србији, а као треће ту је питање дијалога Београда и Приштине о нормализацији односа, као и успостављање трајног мира у Босни и Херцеговини где је утицај Србије итекако важан“, напомиње Радичевић.

Немачка увек знала да „затегне“

Како додаје, ови сегменти су чак убачени у коалициони споразум нове владе на чему су Зелени инсистирали, као и питање проширења Европске уније на Западни Балкан.
„Зелени су инсистирали да то буде политика будуће немачке владе иако Либерали, на пример, нису били за то јер су они, у неком сегменту, чак и против проширења ЕУ. Ипак, Зелени су то успели да изгурају, наравно под условом да дође до реформи и испуњења услова из Копенхагена, што су иначе услови за чланство у Европској унији. Тако да ће сасвим сигурно у тим сегментима доћи до промене односа и више усмерености на те реформске процесе, а можда мање на економију, иако ће и економија имати велики утицај будући да је огроман број немачких инвеститора већ у Србији“, оцењује Радичевић.
На питање да ли би заустављање отварања кластера могао бити тај инструмент притиска Берлина на Београд, наш саговорник каже да у том смислу не види никакву промену у односу на претходну немачку владу.

„Немачка је и до сада у неколико наврата блокирала отварање нових поглавља, а да не причамо о томе колико је у време пуне политичке снаге Ангеле Меркел утицала на многе ствари, попут стварања преговарачког оквира Европске уније за преговоре са Србијом тако да не буде сумње да Србија на крају, пред улазак у ЕУ, мора да има чисте односе са Косовом. Односно, да дође до нормализације што је, другим речима, на неки начин признање Косова, формално или неформално. У том смислу то немачко условљавање не би била новост са доласком Зелених и они неће ту нешто много заоштрити у односу на ранији период“, сматра Радичевић.

Ангела Меркел јесте имала, примећује он, добре односе са српским председником Александром Вучићем и при свом последњем боравку у Београду имала је веома лепе речи, неочекивано чак и емотивне речи и похвале на рачун председника и владе Србије, али је у пракси у погледу европских интеграција Немачка умела да затегне или да не подржи онако како би Београд очекивао.

Без много маневарског простора

Када је реч о Косову и Метохији, питању најосетљивијем за званични Београд и маневарском простору који ту има, Ненад Радичевић је јасан:
„Мислим да са доласком нове владе не постоји неки превелики маневарски простор. Људи помињу Виолу фон Крамон, али мени је значајније то што Аналена Бербок постаје шефица дипломатије, а она је у веома добрим личним односима са председницом Косова Вјосом Османи којој је, на пример, на твитеру веома срдачно честитала избор за председницу, из чега се може закључити да је њихов однос више него познанство. У том смислу тај однос и та наклоност Зелених ка завршетку процеса одвајања Косова, односно печатирању те независности је много већи проблем и то нема везе са Виолом фон Крамон. То је политика те станке, али и не само Зелених. То је политика свих немачких странака изузев Алтернативе за Немачку и Левице, дакле изузев крајње левице и крајње деснице.“
У том смислу, закључује наш саговорник, можда буде новог стила у односима Немачке и Србије, али што се тиче суштине захтева од стране Берлина, ту неће бити ништа горе него што је сада, јер је захтев и Ангеле Меркел заправо, на неки начин, признање Косова, само је питање модалитета и дипломатске реторике.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала