Живи роботи сами почели да се размножавају на начин који није виђен код биљака и животиња

Минијатурне биолошке машине које су направили научници, познате и као „живи роботи“ или ксеноботи, почеле су да се размножавају и то на начин какав није виђен код биљака и животиња.

Ксеноботи су направљени прошле године у лабораторији од ћелија афричких жаба (Xenopus laevis), по којима су понели и име. Амерички научници који стоје иза тог експеримента тада су објавили да би они могли да буду искоришћени као замена за материјале који временом пропадају, као што су бетон, челик или пластика, али и у друге сврхе, као што је регенеративна медицина или рад са радиоактивним материјалима.

Нешто касније, саопштили су да су унапредили ксеноботе тако да могу да запамте своје окружење и да се скупљају у ројеве. Они су нешто већи од једног милиметра, могу да се крећу, раде заједно и сами се „лече“. Нису роботи какве иначе замишљамо, већ би се прецизније могло рећи да су програмирана жива бића.

Научници су сада открили да су минијатурни „живи роботи“ почели спонтано да се размножавају, објављено је у научном часопису ПНАС.

Џошуа Бонгард, један од аутора научне студије, каже да би та технологија могла да се користи у борби против пандемија у будућности и да убрза производњу вакцина.

Сем Кригман, водећи аутор студије, описао је да су ксеноботи развили потпуно нов начин размножавања, „који науци није познат ни у животињском ни у биљном свету“.

Они користе такозвану кинетичку репликацију, односно размножавање уз помоћ кретања, процес који је познат на молекуларном нивоу, али не и на нивоу ћелија или организама.

Када је примећена могућност спонтаног размножавања, научници су уз помоћ суперкомпјутера проучавали милионе облика ксенобота, како би утврдили који је најподеснији за репликацију и изабрали праве „родитеље“.

Суперкомпјутер је изабрао облик сличан ћириличном слову С или Пекмену из популарне видео-игре. Ксенобот у том облику је могао да нађе на стотине матичних ћелија у Петријевој посуди, скупи их у „уста“, а од њих је неколико дана касније настајао нови ксенобот.

„Вештачка интелигенција није програмирала ове машине онако како се уобичајено замишља, односно писањем кода. Она их је обликовала и „извајала“, а њихов облик је суштина програмирања. Облик утиче на њихово понашање“, казао је Џошуа Бонгард.

„Родитељи“ ксеноботи нису „подигли“ само једну генерацију својих наследника, већ неколико, чак стварајући и пра-пра-праунуке, објашњава Сем Кригман.

Према речима Џошуе Бонгарда, брзина репликације живих робота могла би да има кључну улогу у њиховој примени, преноси РТ.

„Ако можемо да развијемо технологију, учећи од ксенобота, у којој брзо можемо да кажемо вештачкој интелигенцији да нам је потребан биолошки алат који ради Х и У, а спречава Z, то би било од велике користи“, објашњава он. На тај начин би живи роботи могли да буду ефикасни у регенеративној медицини.

Амерички медији објавили су како је овај пројекат делимично финансирала ДАРПА, агенција америчког министарства одбране за напредне истраживачке пројекте, те постављају питање етичке исправности оваквих експеримената. Тако би живи роботи могли да буду искоришћени у војне сврхе, али и као могуће биолошко оружје терориста. Научници, међутим, кажу да је потенцијална корист далеко већа од опасности, а да су живи роботи, кад заврше свој задатак, потпуно биолошки разградиви.