Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Бајден диже тензије уочи разговора с Путином и прети — празном пушком

© AP Photo / Andrew MedichiniАмерички председник Џозеф Бајден на Самиту Г20 у Риму
Амерички председник Џозеф Бајден на Самиту Г20 у Риму - Sputnik Србија, 1920, 04.12.2021
Пратите нас
Неколико дана пре најављене видео-конференције руског и америчког председника, лидер САД Џозеф Бајден поручио је да не прихвата „црвене линије“ које је помињао руски председник Владимир Путин везано за ситуацију у Украјини. Бајденово подизање тензија је, каже др Срђа Трифковић, реторичка драма намењена америчкој јавности и — претња празном пушком.
Како за Спутњик каже Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Крониклс“, реч је о „димној завеси“ од које ће, на крају баладе, испасти да се тресла гора, а родио миш.

Зашто Америка подиже тензије

„На ово гледам као на претњу празном пушком, јер је у ширем, геостратешком смислу, фокус америчке глобалне стратегије дефинитивно на простору Индопацифика, имајући у виду да је амерички естаблишмент препознао Кину као јединог истинског глобалног такмаца. Такође, крајем новембра сам био у Америци и у Вашингтону сам срео људе који су упознати са приликама у овом другом ешалону бирократског аналитичког апарата, који сматрају да је заоштравање односа са Русијом више театрална, помало кореографисана представа, него истинска претња”, наводи Трифковић.
Он додаје да никоме не пада на памет да улази у рат са Русијом због Украјине, поготово што та земља није део одбрамбене структуре за коју би САД, Велика Британија или НАТО у целини били у обавези да је бране од евентуалне руске агресије.
„А што је најважније, свима је јасно да Путин такву тобожњу агресију уопште и не планира, па је овде више реч о једном реторичком заоштравању које, притом, нема нарочиту супстанцу“, сматра Трифковић.
Он је уверен да ће са европске стране сигурно бити покушаја да се такав реторички залет спречи.
„Европи то не треба у тренутку када Британци и Французи теже заоштравању међусобних односа, а енергетска криза Европе је дошла до тачке у којој чак ни Зелени у новој немачкој ’семафор коалицији‘ више неће моћи да коче ’Северни ток 2‘, јер је доведено у питање функционисање немачког енергетског система. И коначно, мада не и најмање важно, у глобалном смислу заоштравати односе са два супарника истовремено, Кином на истоку и Русијом на западу, крајње је неупутна стратегија и тога су амерички планери свесни”, оцењује Трифковић.

Заоштравање намењено консолидацији домаће јавности

На питање да ли је Бајденова порука пре упућена домаћој јавности него Русији, наш саговорник је јасан:
„Увек је кроз историју заоштравање на спољном плану био облик решавања унутрашњих проблема, а ја сам поново имао прилику да се уверим у дубоку подељеност америчког друштва по читавом низу културних и моралних питања. Али, уколико Америка настави конфронтацију са Русијом у Европи и басену Црног мора, а истовремено покушава да сузбије Кину кроз нову војну структуру, која укључује Аустралију и Велику Британију, доћи ће у фазу империјалне пренапрегнутости, тим пре јер говоримо о сили која је достигла невероватних 30.000 милијарди долара федералног јавног дуга. Када још саберемо и дугове савезних држава, градова и локаних органа, долазимо до невероватних 200.000 милијарди долара.“
Заоштравање је, како каже, намењено консолидацији домаћег јавног мњења.
„Из недавне анкете видимо да око 65 одсто Американаца сада сматра Кину за претњу, што значи да је имплантација тезе о спољној претњи успешно спроведена. Кина, наравно, има амбиције регионалне силе, али јој не пада на памет да улази у сукоб са САД. Дакле, ово је представа делимично намењена домаћем јавном мњењу, а делимично је и одраз једне латентно русофобне тенденције у америчком Стејт департменту. Та тенденција је нарочито била изражена у време Доналда Трампа, када је бирократски апарат Стејт департмента ’торпедовао‘ његове покушаје побољшања односа са Русијом. То смо видели у хистеричној реакцији америчког естаблишмента после самита са Путином у Хелсинкију 2018. године“, примећује Трифковић.

Да ли Америка спрема нове санкције

Коментаришући Бајденову изјаву да „припрема сет свеобухватних и смислених мера“ које ће „Путину отежати да спроведе оно чега се људи плаше да ће урадити“, Трифковић каже да је Бајден то рекао са очигледном импликацијом да је реч о евентуалној руској инвазији Украјине.
„Те инвазије неће бити и Путин је не планира, али ако Вашингтон хоће да наметне нове санкције Русији, то ће урадити под изговором наводног илегалног и скривеног помагања донбаских снага од стране Руске Федерације, што наравно може да буде само плод неких квазиобавештајних конструкција. Дакле, уколико је Бајден наумио да проглашава нове санкције, то ће вероватно бити спроведено кроз неку кампању дезинформација, попут оне која је пропратила и сам почетак сукоба у Донбасу, када су Руси оптуживани да су ангажовали своје регуларне снаге. То наравно није била истина, исто као што је и мит о руском уплитању у америчке изборе од почетка била намештаљка и конструкција наручена од стране кампање Хилари Клинтон, за коју је цео естаблишмент који је гурао ту причу пуне две године од почетка знао да је лажна“, објашњава Срђа Трифковић.
Како је саопштио Кремљ, видео-конференција Путина и Бајдена могла би да буде одржана 7. децембра, a помоћник руског председника Јуриј Ушаков рекао је да ће главна тема бити питање ширења НАТО-а на исток, као и ситуација везана за распоређивање оружаних снага САД које представљају претњу за Русију.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала