Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Велика мистерија мале галаксије: Астрономи изненађени

© AP Photo / Rob GriffithТуристы наблюдают Млечный Путь около Брокен-Хилла, Австралия
Туристы наблюдают Млечный Путь около Брокен-Хилла, Австралия - Sputnik Србија, 1920, 04.12.2021
Пратите нас
Мала галаксија под именом Лав један, која орбитира око Млечног пута, садржи у свом средишту мистерију која је велико изненађење за астрономе.
Према новим научним анализама, у централном региону те галаксије налази се џиновска, супермасивна црна рупа. Галаксија Лав један има масу 20 милиона пута већу од нашег Сунца, док је маса саме црне рупе 3,3 милиона пута већа од наше звезде. То значи да само на црну рупу одлази 16 одсто укупне масе галаксије, наводе астрономи у новој студији објављеној у часопису „Астрофизикал џурнал“.

Огромна црна рупа у центру мале галаксије

Такав однос маса далеко је другачији него у нашој галаксији, Млечном путу. Маса црне рупе Стрелац А, која се налази у средишту наше галаксије је четири милиона пута већа од масе Сунца, док је укупна маса Млечног пута 1.300 милијарди пута већа од Сунца.
Црна рупа огромне масе у средишту релативно мале галаксије је изненађујућа, јер су научници веровали како постоје прилично чврста правила о односу маса галаксија и њихових црних рупа. Међутим, ако нови налаз научника буде потврђен, могао би да донесе нова сазнања о галаксијама и начину на који се црне рупе у њима развијају и расту, пише „Сајенс алерт“.
„Маса црне рупе величине каква је у галаксији Лав један значајна је на више нивоа. То је први случај да је црна рупа откривена у патуљастој сфероидној галаксији коришћењем просторно решене кинематике, она има масу сличну укупној звезданој маси система, а може се упоредити са масом црне рупе у центру Млечног пута“, написали су научници у свом раду.
Постоји цео рој патуљастих галаксија у простору око Млечног пута, а неке од њих су у процесу сударања или их друге галаксије апсорбују, и због тога се мислило да галаксије на тај начин расту.
Међутим, нису све патуљасте галаксије сличне, и њиховим проучавањем научници разумеју галактичке различитости.
Лав један је галаксија удаљена око 820.000 светлосних година од Земље. За разлику од других „сателита“ Млечног пута, у њој нема пуно тамне материје. Зато су научници са Мекдоналдс опсерваторије Универзитета Тексас у Остину хтели да проучавају профил тамне материје у тој галаксији, односно начин како се мења густина тамне материје из центра ка периферији галаксије.

Спајање галаксија и црних рупа

Резултате осматрања унели су у суперкомпјутер, који је израчунао како се у центру галаксије Лав један налази супермасивна црна рупа.
„Имамо веома малу галаксију која „пада“ у Млечни пут, а њена црна рупа има масу као она у Млечном путу. Однос маса је апсолутно огроман. Млечни пут је доминантан, а Лав један има црну рупу која се може сматрати доминантном“, рекао је астроном Карл Гебхарт.
Пре седам година откривено је да патуљаста галаксија, укупне масе 140 милиона пута веће од Сунца, има супермасивну црну рупу 21 милион пута тежу од Сунца, што је 15 процената укупне галактичке масе. И 2017. године пронађене су још две патуљасте галаксије са огромним црним рупама, од 4,4 милиона и 5,8 милиона соларних маса – 13 односно 18 процената масе њихових галаксија.
Иако тренутно немамо објашњење за ову врсту црне рупе у патуљастим сфероидним галаксијама, астроном Марија Хозе Бустаманте са Универзитета Тексас каже да је то можда заправо прилично честа појава.
То би могло помоћи да се објасни како супермасивне црне рупе постају тако огромне. Када се две галаксије споје, на крају би требало да се то деси и са њиховим црним рупама, што значи да би патуљасте галаксије могле да „хране“ црне рупе великих галаксија.
Иначе, ова галаксија налази се на небу на само 12 угаоних минута од звезде Регулус, најсјајније у сазвежђу Лава. Због светлости Регулуса, галаксија Лав један је тешка за посматрање са Земље и визуелно је примећена тек деведесетих година 20. века, а често се назива и „Регулус патуљак“.
Црвоточина у свемиру - Sputnik Србија, 1920, 16.11.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Могу ли црне рупе да буду пречице за путовања кроз простор и време: Нови научни докази /видео/
Млечни пут - Sputnik Србија, 1920, 19.11.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Свемирски „штит“: Кинески астрономи уочили несвакидашњу појаву у центру наше галаксије
Магнетар - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2021
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Необичан објекат у свемиру који непрестано експлодира: Нико не зна шта је, снима га кинески телескоп
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала